Bila je nedelja, pola četiri ujutru, Fric i Dobrila su spavali u svojoj sobi. Mate je spavao na kauču u trpezariji. Onda su se sve troje probudili, čulo se zvono telefona iz predsoblja ali niko nije ustao iz kreveta da se javi. Telefon je zvonio neko vreme pa jeprestao da zvoni. Dok je telefon zvonio, Dobrila se pravila da spava, Fric se sa boka okrenuo na leđa i nakratko pogledao u plafon, pa je ponovo zažmurio, Mate je ležao na boku, oči su mu se otvorile, pogledao je negde kroz trpezariju, i nastavio je da spava. Posle dvadesetak minuta telefon je ponovo zazvonio. Opet su se sve troje probudili, ali opet niko nije ustao iz kreveta da se javi. Zvono je uporno zvonilo. Dobrila se pravila da spava. Fric se pravio da spava. Mate je žmurio. Sve troje su bili budni. Telefon je prestao da zvoni. Ali posle petnaestak minuta telefon je ponovo počeo da zvoni. Sad je već bilo četiri i petnaest ujutru. Telefon je zvonio ali niko od njih troje nije želeo da ustane iz kreveta. Dobrila je žmurila. Fric je gledao u plafon. Mate je žmurio. Telefon je prestao da zvoni. Onda je Fric dohvatio svoj mobilni i kucao nešto po ekranu, onda je Mati stigla poruka pa se ovaj sagnuo i dohvatio svoj telefon i pogledao, stigla mu je poruka od Frica: „Znam da ne spavaš.“ Mate nije odgovorio, samo je spustio telefon pored kreveta. Zažmurio je. I Dobrila je žmurila, ležala je na boku. Fric je ležao na leđima i nije žmurio. Oči su mu bile otvorene. Ondaje telefon ponovo počeo da zvoni. Niko se nije ni pomerio. Niko ni reč nije rekao. Svako je samo ležao u krevetu i niko se nije ni pomerio niti se oglasio. Telefon je uporno zvonio. Pa je onda prestao da zvoni. Onda je bila tišina u stanu. Dobrila je ležala i gledala u zid. Fric je ležao i gledao u plafon. Mate je ležao i gledao u zid trpezarije. Sad je već bilo pet sati ujutru, prošlo je tačno sat i po otkako se zvono telefona u predsoblju prvi put začulo i sad je taj telefon ponovo zazvonio. Dobrila je ležala i oči su joj bile otvorene, Fric je ležao i gledao u plafon, Mate takođe. Niko se nije ni pomerio. Telefon je onda prestao da zvoni. Ponovo je bila tišina. Onda je posledesetak minuta zapištao Dobrilin telefon, stigla joj je poruka. Dobrila je pružila ruku idohvatila telefon sa poda i pročitala je poruku. Fric je pitao: „Ko ti je to?“ Dobrila je rekla: „Kuma Olja iz Bazela.“ Onda je Fric pitao: „Šta ti piše?“ Dobrila je rekla: „Ne može se probuditi onaj koji se pravi da spava.“ Onda je zapištao Fricov telefon, pa ga je dohvatio i pročitao je poruku: „Ti bi da ostaneš isti a da ti bude bolje. E to neće moći!“ Onda je Dobrila pitala: „Je l’ ti to ona piše?“ Fric je rekao: „Da.“ Onda je zapištao i Matin telefon, pa je Fric pitao iz sobe: „Šta tebi piše u poruci?“ Onda je Mate glasno pročitao: „Žabokrečina je proces, to u čemu ti živiš se stvaralo decenijama.“ Onda je ponovo zapištao Dobrilin telefon, pa ga je dohvatila i pročitala poruku: „Kad si u govnima do guše, preostaje ti samo da pevaš!“ Onda je Fric pitao: „Je l’ to opet ona?“ Onda je Dobrila rekla: „Ne, nego Semjuel Beket.“ Onda je Mate pitao iz trpezarije: „Ko ti je to?“ Onda je Dobrila rekla: „Kuma citira Beketa.“ Onda jeFricu stigla poruka, pa je glasno pročitao: „Njihov je život, kad se pobliže razmotri, samo dug zločin koji se svakodnevno ponavlja, ali ti ljudi uživaju slavu, počasti i imaju moć, njihova su nedela osveštana zakonima.“ Onda je Mate pitao iz kuhinje: „Ko je sad to?“ Onda je Fric rekao: „Kuma citira Selina.“ Onda je Mati stigla poruka, pa je uzeo telefon i glasno pročitao: „Doći će mi glave ova dežurstva noću, celu sam flašu vina popila.“ Onda je Mati stigla brzo još jedna poruka, pa je nastavio glasno da čita: „Mate, kuma se zajebala, nije to bila poruka za tebe, obriši je, molim te!“ Onda mu je odmah stigla još jedna poruka, pa je i nju glasno pročitao: „Mate, nemoj ovo tvojima da pokazuješ, ljubim te!“ Onda je Dobrila rekla Mati: „Pitaj ti nju šta ona hoće od nas.“ Onda je Mate to ukucao i poslao, pa mu je brzo stigao odgovor: „Ma da podelim tugu što naš narod može na izbore, a ne može na more!“
