„Ne očekujemo mi obrok od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa. Obraćamo se, ne njihovoj ljudskosti, već njihovoj sebičnosti i nikad im ne govorimo o svojim potrebama, već o njihovim koristima… Mesar, pivar i pekar zarađuju za život tako što proizvode ručak ili večeru za svoje mušterije.“
Ova rečenica, zapisana u jednoj knjizi, srušila je stari svet i iscrtala koordinate buduće civilizacije koja evo traje i danas. I tako skoro četiri veka.
Do sredine druge polovine 18. veka dominantna hrišćanska dogma tvrdila je da je grešna i sramotna svaka radnja koju pojedinac čini iz ličnog interesa, pa je Crkva idealnom osobom smatrala onu koja je bila potpuno usmerena na potrebe drugih ljudi. A onda je stiglo – novo doba, komercijalno društvo čiji je ontološki postulat da svaka osoba koja se fokusira na svoje potrebe doprinosi javnom dobru i opštem blagostanju, pa se može smatrati idealnom, i zato takav lični interes treba podsticati i negovati. U prvi plan prosvetiteljskog prevrata stavljen je egoistični interes pojedinca u ekonomskom životu koji preko slobodnog tržišta dovodi do boljitka čitavog društva.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 15. JUNA
Tagovi
