Na Antarktiku se beleže ekstremne promene, kao što su topljenje leda i rekordne površinske temperature, i gotovo je izvesno da će buduće biti gore i izazvati više posledica od dosadašnjih, navodi se u novom naučnom istraživanju i koje naglašava da su potrebne hitne i drastične mere kako bi se globalno zagrevanje ograničilo, prenosi Gardijan.
Postoje novi dokazi o ranjivosti Antakrtika, a nedavni pokazatelji su rekordno nizak nivo leda na moru, kolaps ledenih bregova, i površinske temperature do 38,5 stepeni celzijusa, što prelazi prosek istočnog Antarktika 2022. godine, koji je bio najveći zabeleženi toplotni talas ikada.
Koautorka studije dr Kerolajn Holms rekla je da su zabeleženi i rekordi u vezi sa morskim ledom na Antarktiku.
„Jedan jasan pokazatelj kako se stvari brzo menjaju jeste to da je letnji minimum tri puta oborio nove rekorde u poslednjih sedam godina. Obim morskog leda dostigao je rekordno nizak nivo za to doba godine u julu 2022. godine, ali je ovog jula taj rekord nadmašen novim, tri puta većim od proseka.“
Antarktički kopneni led, koji doprinosi porastu nivoa mora kada se topi, takođe je opao od 1990-ih godina, rekla je vanredna profesorka sa Univerziteta u Lidsu, Ana Hog.
Između 1992. i 2020. godine, ledeni pokrivači Antarktika i Grenlanda su doprineli porastu globalnog srednjeg mora za 2,1 cm.
Stopa gubitka ledenog pokrivača sa Antakrktika poklapa se sa nagorim slučajem koji je predviđen za gubitak leda pod uticajem visoke emisije gasova staklene bašte, rekla je Hog.
„Ovo je najekstremnije predviđanje onoga što se može dogoditi. Sante leda, koje obrubljuju tri četvrtine antarktičke obale, takođe su se poslednjih decenija povukle i smanjile.“
U studiji je navedeno da su se sante leda „katastrofarlno urušile“ 1995, 2002. i 2008. godine.
Merenje i posmatranje se veoma teško vrši, ali naučnici upozoravaju da se moramo više potruditi da razumemo procese koji izazivaju ove ekstremne događaje i njihovu uzročno-posledičnu povezanost.
Takođe, oni navode da će buduće ekstremne promene na Antarktiku biti izraženije od bilo kojih koje smo ranije imali.
Profesor Tim Nejš, direktor Antarktičkog istraživačkog centra u Viktoriji, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da „ekstremne promene u Antarktiku pokazuju da politički odgovor do sada nije bio adekvatan i dovoljan da bi se klimatski problemi rešili“.
„Približavamo se prelomnim tačkama koje će dovesti do nepovratnih promena sa nezaustavljivim posledicama po buduće generacije.“
Tagovi
