Pre osam godina je preminuo legendarni srpski glumac Josif Tatić.
Koliko je Taletov duh i dalje živ, između ostalog pokazuju i anegdote u kojima je upravo on bio u glavnoj ulozi. I koje se i danas jednako verno prenose i prepričavaju, čuvajući ne samo sećanje na Josifa Tatića, već i stari duh ovog grada za koji se često veruje da je nestao.
Popularni glumac Branko Cvejić svojevremeno je gostujući u emisiji „Veče kod Ivana Ivanovića“, ispričao je anegdotu – još jednu u nizu – o legendi glumišta Josifu Tatiću, poznatijem kao Tale.
Branko Cvejić je, inače, član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od kada je završio fakultet do danas, a jedno vreme je proveo na mestu upravnika tog pozorišta.
Bio je tu i u najtežim trenucima za pozorište, u vreme velikog požara 1997. godine.
„Pozorište se upalilo u 7 ujutru. Samo se sećam da me je Ćirilov zvao telefonom i rekao da gori, a zatim i moja žena koja je već bila na poslu. Ja izletim na balkon, gledam, ne mogu da verujem. Takoreći sam u pidžami otrčao u pozorište“, rekao je Cvejić Ivanu Ivanoviću.
„Sad, naravno, plačemo tu, katastrofa, vatrogasci, užas…
U jednom trenutku, dva-tri sata nakon početka požara, iz pravca hotela ‘Park’ pojavljuje se Josif Tatić.
Ide polako i pita me: ‘Je li, dokle je dogurao požar?’
Kako ‘dokle je dogurao?’, kažem ja.
‘Pa, mislim, šta je izgorelo unutra?’.
‘Pa’, kažem, ‘izgorela je kompletna scena, ne vidi se sada. Pogledaj krov, nema ga više. Što nije stradalo od vatre, stradalo je od vode, od gašenja’.
‘Molim? Od čega?’, kaže Tatić.
‘Od vode’, kažem.
‘Je li… da te pitam nešto’, kaže Tale. ‘Da li je u bifeu stradala ona knjiga dugovanja?“.
Beži, Staljine, ubiće te Tale
Novinar Vladimir Bogdanović preneo je jednom priču koju je čuo od Saleta, kompozitora iz „Ateljea 212“.
Priča ide ovako:
„Pa ko je bio za stolom?“ pitaju svi.
„Ma ne znam više, Pera Kralj je bio pored, Gaga Nikolić, Caci, da li Ceca Bojković, ne znam nije ni bitno, nisam bio u toj prostoriji, bio sam ovamo ka šanku, znam samo da je ekipa iz Ateljea i da je glumačka, i Tale sa njima, mislim da su bacali karte i da su se okupili da se dogovore za pokojnog Preleta…“
„Je l’ su cepali?“ pita gomila.
„Ma jesu, normalno, nego, bili svi nešto umorni i puni nekih obaveza, pa je jedan po jedan ustajao, dok ih Tale uporno terao da ostanu da popiju još koju za Preleta, da se druže i da otprilike nikad ne idu kući.“
„I?“
„Ne mogu Tale, majke mi, imam sutra svadbu, moram, drugi je rekao imam i ja sutra neko krštenje, treći je rekao da ima i on nešto sutra…. A četvrti, imam i ja sutra probu.“
Sale objašnjava da je Tale na kraju video da su svi odlučni i da se društvo već osipa, iako svi obožavaju da budu u njegovoj blizini, ali i da zaista sutra imaju obaveze, tako se pogodilo.
„Pa imam i ja sutra da ustanem prekosutra“, izjavio je Tale i naručio još jedno piće, dok su se na kraju svi koji su imali nešto sutra, naravno, vratili za sto i nastavili da kartaju i smeju sa Taletom do jutra, pa kad je svanulo, svako na svoju stranu i na to što ima.
Tagovi
