Imao je pravo bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi kada se poverio američkom kolegi Baraku Obami 2011. godine da ne podnosi Benjamina Netanjahua jer je besprizorni lažov. Karijera Likudovog premijera bazirana je na lažima, počev od one da je Šimon Perez planirao da podeli Jerusalim zahvaljujući kojoj je pobedio dobitnika Nobelove nagrade na izborima 1996. godine.
Ne iznenađuje, dakle, da Netanjahu jedno priča a drugo radi, odnosno da ne želi da se rat završi. Ili, još bolje rečeno, traži intenzitet rata koji bi s jedne strane opravdao njegovo odbijanje da podnese ostavku, raspiše izbore, spreči formiranje nezavisne komisije koja bi utvrdila odgovornost za 7. oktobar, a s druge ne ugrožava, koliko-toliko, normalno funkcionisanje Izraela i limitira negativne efekte na ekonomiju.
Izraelski premijer je u više navrata podvukao: „Dok rat traje, nije moguće organizovati izbore.“ A Netanjahu nema interes da rat stane, jer je kraj rata i njegov kraj. Čak i da se Hamas preda, on bi verovatno zapalio severni front sa Libanom, čekajući tvrdoglavo da njegov prijatelj Donald Tramp pobedi na izborima za Belu kuću. Takav scenario bi otvorio vrata Netanjahuu da ostane na vlasti do kraja mandata, odnosno do 2026. Dve godine su, pogotovo na Bliskom istoku i u političkom kontekstu, gotovo večnost.
Netanjahu je od Likuda napravio partiju poslušnika i slepih sledbenika, tako da nije realno očekivati da bi moglo da dođe do raskola u partiji koji bi doveli do pada vlade.
Pretnje za Netanjahua su ultranacionalisti koji traže intenziviranje ratnih dejstava, ultraortodoksni Jevreji koji se snažno opiru sve neizbežnijoj reformi koja predviđa da i njihova deca služe vojsku, i na kraju tzv. „američka koalicija“ koju čine laičke partije i vojni vrh u sve većem problemu zbog Netanjahuove očigledne zloupotrebe ratnog stanja za realizaciju personalne agende. U procepu između pomenutih oprečnih zahteva, Netanjahu bi mogao da padne, ali ne tako brzo.
Nastavak rata i sve masovnija mobilizacija mladih Jevreja rasplamsala je staru polemiku o privilegiji ultraortodoksnih Jevreja da ne moraju da služe vojsku i samim tim ne mogu da budu rezervisti Cahala. U toj okolnosti se vidi „kora od banane“ na kojoj bi Netanjahu mogao da se oklizne: s jedne strane pritisak javnosti i dela vladajuće koalicije sve je intenzivniji da se ukine povlašćeni položaj tzv. haredima, a s druge strane lideri ultraortodoksnih partija prete da će oboriti vladu ako njihova deca budu služila vojni rok.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 639
Tagovi
