Biće teško, zato moramo da radimo zajedno

Kako to uvek biva sa strašnim događajima u istoriji čovečanstva, i ova pandemija, čije ćemo žrtve i loše posledice tek brojati, pokazala nam je da uvek postoji svetlo na kraju tunela – da svet nije potpuno hladan i bezosećajan i da ima neko, ili nešto, ko brine i ko želi da pomogne drugome. Na prvom mestu zdravstveni radnici koji su podneli najveći teret, ali i svi koji nisu smeli da stanu, da svet ne bi stao, od kasirki u prodavnicama do vozača kamiona, ali važan je i onaj komšija koji pomaže starima u svojoj zgradi, volonteri i humanitarne organizacije koje su od prvog dana krenule da rade u borbi protiv pandemije koronavirusa.

UNICEF je brzo reagovao na epidemiju Covid-19. O tome šta je uradio na globalnom nivou, posebno u najkritičnijim oblastima pogođenim koronavirusom, Ređina de Dominićis, direktorka UNICEF-a u Srbiji, priča za Nedeljnik.

„UNICEF ima svoje kancelarije u preko 190 zemalja i teritorija. Imajući u vidu dvostruki humanitarni i razvojni mandat, i prisustvo u različitim regionima, zemljama i oblastima, ali i najveće skladište humanitarnih potrepština na svetu, UNICEF ima veliku komparativnu prednost – sposobnost da brzo reaguje na osnovu praćenja podataka u realnom vremenu, poznavanja nacionalnih sistema, kao i zahvaljujući uspostavljenim partnerstvima“, kaže Ređina de Dominićis.

Od početka zdravstvene krize koju je izazvao Covid-19, UNICEF obezbeđuje spasonosnu zdravstvenu i zaštitnu opremu, blisko sarađuje sa vladama i logističkim mrežama kako bi se ublažio uticaj ograničenja putovanja na isporuku opreme, gradi objekte u kojima su dostupni voda i higijenski uslovi, pomaže da deca imaju pristup obrazovanju i uslugama zaštite, podržava mlade da na inovativne načine podele poruke o javnom i mentalnom zdravlju i distribuira delotvorne informacije u vezi sa javnim zdravljem koje spasavaju živote.

„UNICEF takođe pruža smernice poslodavcima u vezi sa tim kako da na najbolji način podrže zaposlene roditelje i pronađu nova rešenja koja će pomoći najsiromašnijim porodicama da dobiju pristup finansijskim sredstvima koja su za njih od ključnog značaja. U mnogim slučajevima smo takođe radili sa decom izbeglicama i migrantima i decom pogođenom sukobima kako bismo osigurali da budu zaštićena od Covid-19. UNICEF širom planete radi na ublažavaju kolateralnih uticaja pandemije, jer vidimo da postoji rizik po kontinuitet pružanja osnovnih socijalnih usluga za decu, žene i ugroženo stanovništvo. Iako se širenje virusa usporava u nekim zemljama, njegove socijalne posledice će nastupiti brzo i biće teške. A u mnogim mestima će to biti na štetu najugroženije dece. Zato moramo da radimo zajedno da bismo to izbegli“, objašnjava Ređina de Dominićis.

UNICEF je uvek bio deo istorije ove zemlje. Od 1947. godine, kada su prve pošiljke humanitarne pomoći upućene deci i porodicama posle Drugog svetskog rata u bivšoj Jugoslaviji, pomoć je stizala na različite načine. Od početka širenja virusa u Srbiji, UNICEF je usmerio svoje osnovne resurse na podršku nacionalnim naporima u odgovoru na epidemiju.

„Podržavajući napore Ministarstva zdravlja, UNICEF je nabavio i podelio neophodna sredstva za higijenu i zaštitu za korišćenje u zdravstvenim ustanovama, izbegličkim i migrantskim centrima, romskim naseljima, rezidencijalnim ustanovama, hraniteljskim porodicama, kao i za partnere koji rade direktno za izbeglicama i migrantima. Deset protokomera kiseonika je donirano KBC „Dr Dragiša Mišović“, a dodatnih 50 biće dostavljeno ostalim Covid-19 bolnicama u zemlji. Kupljeno je 50 mehaničkih respiratora i oni će biti dostavljeni u maju. Pružena je i tehnička podrška patronažnim sestrama i timovima za rane intervencije kako bi u ovom kritičnom periodu nastavili rad i stigli do dece i porodica, novorođenčadi i dece sa smetnjama u razvoju. U partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja i Asocijacijom romskih zdravstvenih medijatorki, UNICEF je pružio podršku romskim zdravstvenim medijatorkama da pojačaju svoje kontakte sa porodicama i pruže im informacije o prevenciji bolesti Covid-19“, kaže Ređina de Dominićis.

Dodaje da su podržali Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja u organizovanju učenja na daljinu. UNICEF je takođe podržao Ministarstvo u izradi nacionalnog plana reagovanja i okvira za praćenje predškolskog obrazovanja; u unapređivanju tehničkih kapaciteta za snimanje nastave za učenje na daljinu; izradi veb-portala sa bazom resursa za stručne saradnike kako bi pomogli nastavnicima u pripremi nastavnih materijala za učenje na daljinu; i u razvoju odgovora na krizu za učenike osnovnih i srednjih škola kroz prikupljanje i objavljivanje dostupnih otvorenih digitalnih materijala. UNICEF takođe sarađuje sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Fakultetom političkih nauka kroz pružanje podrške i učenja preko interneta za socijalne radnike koji se suočavaju sa novim izazovima.

„Pružićemo podršku u slučajevima kućnog okruženja sa visokim nivoom stresa koji može povećati verovatnoću od nasilja u porodici i zlostavljanja, što uzrokuju dodatne psihosocijalne poteškoće kod dece, kao i u borbi sa porastom nasilja na internetu. Pored toga, informišemo javnost o prevenciji i zaštiti kroz izradu i distribuciju informacija o merama predostrožnosti i higijenskim praksama. Prilagođene poruke psihosocijalne podrške su podeljene na društvenim mrežama da bi se pomoglo roditeljima i deci“, priča Ređina de Dominićis.

Ona naglašava da su pored osnovnih sredstava UNICEF-a, doprinosi privatnog sektora i vlada omogućili da pruže brz i strateški odgovor u Srbiji.

„Do sada smo dobili donacije u vrednosti preko 1,4 miliona američkih dolara od vlada, privatnog sektora i pojedinaca. Želela bih da posebno zahvalim USAID-u koji je na osnovu globalnog sporazuma sa UNICEF-om, podržao UNICEF u Srbiji sa pola miliona američkih dolara. Sredstva su namenjena za pomoć smanjenju prenošenja Covid-19 i za pružanje informacija o zaštiti od virusa. Ova sredstva nam pomažu i da pratimo uticaj epidemije na decu i porodice koje su u najvećem riziku“, kaže Ređina de Dominićis.

USAID je prepoznao da je pomoć neophodna posebno ugroženim grupama koje su i u epidemiji marginalizovane. O tome šta je pomoć obuhvatila i kome je sve namenjena, ambasador SAD Entoni Godfri kaže:

„Američka ambasada je srećna što sarađuje sa našim dugogodišnjim partnerom UNICEF-om u pomaganju nekim od najugroženijih grupa u Srbiji – starijim osobama, izbeglicama, Romima, žrtvama porodičnog nasilja – deci kojoj je pomoć neophodna i njihovim porodicama. Uz našu pomoć, UNICEF distribuira pakete, koji uključuju sapun, deterdžent i higijenske proizvode, zajednicama i ustanovama sa najviše rizika. Paketi će stići do 10.000 najsiromašnijih porodica, rezidencijalnih institucija za decu, u izbegličke i migrantske centre i romska naselja širom zemlje“, kaže ambasador Godfri.

Govoreći o odgovoru privatnog sektora i pojedinaca na poziv za pomoć i solidarnost ljudi tokom pandemije, Ređina de Dominićis kaže da su poslovna zajednica i pojedinci veoma brzo odgovorili na apel UNICEF-a u Srbiji, a njihova solidarnost je pomogla da se brzo zadovolje najhitnije potrebe koje su identifikovali zajedno sa partnerima.

„Kao organizacija koja se u potpunosti finansira iz dobrovoljnih donacija, UNICEF se oslanja na podršku privatnog sektora kao jednog od osnovnih izvora svojih prihoda. U kriznim situacijama, ta potreba je još veća i hitnija. Do sada je privatni sektor donirao 956.000 američkih dolara za nabavku medicinske opreme i lične zaštitne opreme za zdravstvene radnike, kao i za higijenske pakete za najugroženije porodice. Naročito su IKT i bankarska industrija preuzeli vodeću ulogu i pokrenuli svoje zaposlene, partnere i saradnike. Posebno smo zahvalni Branku Milutinoviću iz Nordeusa i njegovom timu koji ne samo da su donirali sredstva već su i učestvovali u prikupljanju sredstava za UNICEF. A naša nacionalna ambasadorka Ana Ivanović je takođe sama donirala sredstva i pokrenula svoje partnere i prijatelje da uplate donacije“, kaže direktorka UNICEF-a.

Ona kaže da je doprinos privatnog sektora ubrzanom ostvarivanju rezultata za decu od ključnog značaja. Zahvaljuje svima što su udružili snage: „Nadam se da će nas dodatno podržavati u osiguravanju finansijskih sredstava i inovacija potrebnih za usluge socijalne zaštite, kao i u nabavci tehničke opreme za nastavnike kako bi i dalje mogli da deci pružaju obrazovanje putem interneta.“

Kada će biti potrebno krenuti sa rešavanjem posledica krize, naročito kada je reč o najugroženijem i najsiromašnijem stanovništvu, Ređina de Dominićis objašnjava da pandemija ne predstavlja samo zdravstvenu krizu, već i pretnju po socijalno-ekonomsku sigurnost zemalja, zajednica i porodica.

„Tokom epidemije Covid-19, postalo je vidljivo koliko ljudi živi u nesigurnim okolnostima koje su pojačale njihovu ranjivost na ovu krizu. Očigledna je i hitna potreba za efikasnim sistemima socijalne zaštite da se domaćinstva zaštite od kriza i da se pruži brza podrška kada nastupe vanredne situacije. Dok se milioni roditelja bore da zadrže svoje poslove i prihode, vlade moraju da prošire mere socijalne zaštite – da obezbede mreže socijalne sigurnosti i novčane transfere, zaštite poslove, rade sa poslodavcima na pružanju podrške zaposlenim roditeljima i odrede kao prioritetne one politike koje povezuju porodice sa spasonosnom zdravstvenom zaštitom, ishranom i obrazovanjem.“

Vlada Republike Srbije je objavila set ekonomskih mera, uključujući i jednokratne, za određene populacije. Međutim, kako kaže Ređina de Dominićis, bez jasnih aktivnosti za dalje suzbijanje neposredne opasnosti za porodice sa decom, jasno je da će i oni koji žive iznad granice siromaštva biti u opasnosti da dožive finansijske poteškoće. „To naročito važi za višestruko ugrožene porodice“, naglašava direktorka UNICEF-a u Srbiji.

„Potrebno je preduzeti hitne korake za zaštitu siromašnih i ugroženih porodica sa decom tako što će se proširiti obim socijalne pomoć, osigurati da ne dođe do zastoja u imunizaciji, tako što će sva deca nastaviti sa učenjem, i tako što će se raditi na tome da se ne smetnu sa uma zadati potciljevi potrebni za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja za decu. U narednim mesecima ćemo pružiti pomoći Vladi u prioritizovanju kontinuiteta pružanja usluga za decu i obezbeđivanju jednakog i pravičnog pristupa tim uslugama“, rekla je Ređina de Dominićis.

Odgovarajući na pitanje da li USAID planira da i u narednom periodu pomaže, naročito nakon pandemije kada će marginalizovane grupe kao što su Romi, migranti, deca bez roditeljskog staranja, koji bi mogli biti suočeni sa novim talasom krize i siromaštva, ambasador SAD kaže da svakako planiraju da nastave da pružaju pomoć Srbiji i srpskom narodu i nakon završetka epidemije.

„Verovatno znate da su SAD pružile pomoć Srbiji u vrednosti od preko milijardu dolara od 2001. Ponosan sam što, povrh svega, američka vlada sada šalje dodatnu pomoć kako bi pomogla Vladi Srbije da se izbori sa ovom krizom, iako se i mi suočavamo sa svojim poteškoćama u Americi. Znate, i pre ove zdravstvene krize, neki članovi mog tima ambasade bili su veoma uključeni u izbeglička pitanja, a drugi su radili na pitanjima koja se tiču romske zajednice. Sada pažljivo pratimo uticaj zdravstvene krize na ove i druge marginalizovane grupe“, kaže Godfri.

Tokom godina, dodaje njegova ekselencija, američko ministarstvo odbrane je takođe pomoglo da se ojača zdravstveni sistem Srbije, uključujući donacijama kao što su MRI aparati, potom aparati za srce i pluća, inkubatori, i tako dalje.

„Dakle, da, čak i nakon završetka ove epidemije, mi ćemo sarađivati sa Vladom Srbije, međunarodnim donatorima, privatnim sektorom, akademskom zajednicom i civilnim društvom, kao i sa pogođenim zajednicama, da se oporave od uticaja krize. Jedan od glavnih ciljeva Ambasade jeste pomaganje u unapređivanju daljeg ekonomskog rasta Srbije“, rekao je ambasador SAD Entoni Godfri.

Ređina de Dominićis kaže da znamo da se u vremenima potencijalne globalne recesije može doći u iskušenje da se minimalizuje prioritet ulaganja u našu budućnost.

„Ali ako danas povećamo ulaganja u obrazovanje, dečju zaštitu, zdravlje i ishranu, kao i vodu i sanitarne usluge, pomoći će se da se smanji šteta koju je prouzrokovala ova kriza i da se izbegnu buduće krize. Dok su nam sada oči uprte u to kako da se izbegne ili leči Covid-19, još uvek nam nisu u prvom planu ozbiljne posledice – skriveni uticaji koji će predstavljati izazove dugo nakon sadašnje pandemije. To se mora promeniti. Sada imamo priliku da preispitamo naše razvojne modele, da ozbiljno shvatimo parališuće nejednakosti u mnogim zemljama, da razmislimo o našoj planeti i radimo na izgradnji svetlije budućnosti za našu decu“, zaključila je direktorka UNICEF-a u Srbiji.