Nemački političar Knut Flekenštajn, koji je u delegaciji Evropskog parlamenta nedavno učestvovao u međustranačkom dijalogu vlasti i dela opozicije o poboljšanju uslova za slobodne i fer izbore u Srbiji, ne veruje da će do narednih izbora biti ostvaren pomak, ako se najavažniji deo opozicije ne uključi u razgovore i ako vladajuća većina ostane nefleksifibilna, preneo je N1.
„Srednjoročno gledano, vidim priliku da se srpski parlament organizuje na takav način da i opozicija može da doprinese parlamentarnom radu. Kratkoročno, do narednih izbora, to će biti veoma teško ako najvažniji deo opozicije ne bude učestvovao u razgovorima, a većina vladajuće partije ostane nefleksibilna“, rekao je Flekenštajn za portal Međunarodna politika i društvo.
„Na taj način“, naglasio je, „neće biti zajedničkog rešenja, u kratkom roku, za naredne izbore“.
„Moramo biti veoma pažljivi šta govorimo, jer ne želimo da pomognemo jednoj strani da pobedi. Cilj nam je da doprinesemo normalnom poslovnom odnosu između opozicije i vladajuće stranke kako bismo pomogli da se primene fer uslovi za izbore u Srbiji“, rekao je.
Na pitanje kako je odluka o neotvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom uticala na proces evrointegracija čitavog regiona, Flekenštajn je rekao da su „posledice katastrofalne“ i da „neće biti pogođene samo Severna Makedonija i Alabanija, već i Srbija, na primer“.
On je dodao da lično veruje da su promene u procesu pristupanja neophodne i da je to dobra ideja, ali da je došla u pogrešno vreme.
„U redu je reći da balkanskim državama treba omogućiti da učestvuju unutar EU, u nekim oblastima, čak i pre pristupanja“, rekao je dodajući da za to postoje dva ključna uslova.
„Prvo je da ne odlučujemo o novim procesima sami, već u dijalogu sa vladama balkanskih zemalja. Drugi uslov je da rezultat mora biti puno članstvo u EU“, dodao je Flekenštajn i naglasio da privilegovano pertnerstvo, koje je pominjano vezano za Tursku, „jednostavno nije alterantiva“.
Flekenštajn je rekao da EU ne želi da ima ostrvo unutar svojih granica koje je pod uticajem Turske, Rusije ili možda Saudijske Arabije i da zato mora da nastavi da radi na integraciji Zapadnog Balkana pod jasnim uslovima.
„Balkanske države spadaju među nas i to moramo mnogo hrabrije nego ranije da govorimo sopstvenim građanima od kojih se neki nepotrebno boje ovog procesa.
„Sve zemlje Zapadnog Balakan imaju stanovnika koliko Severna Rajna – Vestfalija. Verujem da EU ako se reformiše može veoma dobro da se suoči sa takvim proširenjem. To će joj doneti i čitav niz prednosti“, rekao je.
Tagovi
