Direktorka „Službenog glasnika” Jelena Trivan u svojoj ispovesti za Blic ispričala je svoje iskustvo sa koronavirusom, s o zbirom na to da ona pripada grupi od 1550 izlečenih od te bolesti u Srbiji.
„Kada se pojavila korona, bila sam prestrašena, ne zato što sam kukavica nego zato što je „Službeni glasnik“ radio sve vreme i imala sam stalnu strepnju i odgovornost da se nekome od tih ljudi nešto ne desi. Tako sam prve simptome koje sam dobila pripisala paranoji – kašljala sam i bile su mi jako otečene žlezde na vratu. Ne bih se ni pojavila na testiranju da mi lekar koji me leči od sistemske bolesti, a sa kojim sam bila u kontaktu, nije javio da je pozitivan. Otišla sam na pregled i ispostavilo se da imam obostranu upalu pluća i smeštena sam na Infektivnu kliniku. Dok sam tamo ležala, testirana je moja ćerka. I ona je, ispostavilo se, takođe bila pozitivna i tada sam prebačena u bolnicu „Dragiša Mišović“ zato što ova bolnica ima dečje odeljenje. Srećom, ona nije imala ni jedan jedini simptom, tako da je u ovoj bolesti dobro prošla“, rekla je Trivan, prisećajući se kako je izgledao početak borbe sa koronavirusom.
Kaže i da je, kada je čula rezultate, pomislila da je u pitanju šala.
„Zbog drugih zdravstvenih problema dosta sam teško izdržala terapiju hlorokinom, koju prate mučnine. Ali sve to prođe i zaboravi se. Ostane sećanje na strah i neizvesnost na jednoj strani, ali i ljubaznost i razumevanje ljudi koji u bolnici rade, kao i solidarnost nas obolelih koji smo jedni druge hrabrili i bodrili. Ljudi se zbliže u takvim mukama i pomažu na sve načine. Jedna profesorka iz Prokuplja je na svaku moju suzu stalno ponavljala: Mi smo žene, mi smo majke, mi sve možemo da izdržimo.“
Ipak, kaže i da je bilo događaja koji su joj ostali duboko urezani u sećanje.
„Na prijemnom odeljenju sam probala da razgovaram sa starijim čovekom i da ga obodrim. Rekla sam mu: „Nadam se da nemate koronu“. A on mi je odgovorio: „Svejedno mi je, umro mi je sin juče, doveli su nas u bolnicu preventivno. Ako smo pozitivni, nećemo moći ni da ga sahranimo.“ Žao mi je što svi oni koji su negodovalu zbog mera nisu videli oči i tugu tog čoveka u kome je umrlo sve“, prisetila se ona.