„Bila sam samo dete“: Priče žena sa Grenlanda o traumi posle prisilne kontracepcije

Hedvig Frederiksen se tek upisala u školu u Pamiutu, na Grenlandu. Za samo nekoliko dana nadležni (Danci) iz studentskog doma pozvali su je u lokalnu bolnicu.

Imala je 14 godina i nije imala pojma šta se dešava. „Tada (1974) kada je Danac nešto rekao, njegova reč je bila zakon, morali ste da slušate“, rekla je Frederiksen u intervjuu za Gardijan.

Desetak devojaka je otišlo u bolnicu, neke od njih su imale i po 13 godina. Jedna po jedna su ulazile u lekarsku sobu i jedna po jedna izlazile uplakane. Frederiksen je bila prestravljena, ali je bila prinuđena da tu i ostane.

Njena ćerka Avijaja Fontejn ispričala je priču dok je Frederiksen tiho plakala. „Zaboravila je sve što se desilo od trenutka kada je ušla u sobu, i misli da je to zbog traume. Njena drugarica, koja je takođe bila na tom mestu istog dana, kaže da doktor nije imao pomoćnike, nego da je sam ugrađivao spirale devojkama“, kaže Fontejn.

Frederiksen sada ima 63 godine i jedna je od 143 Grenlandke koje su ovog meseca objavile da tuže dansku državu i zahtevaju kolektivnu odštetu od skoro 43 miliona danskih kruna za kršenje njihovih ljudskih prava.

One su optužile danske doktore da su devojčicama od 12 godina ugradili intrauterine uloške (IUD) kako bi smanjili populaciju bivše kolonije – a danas autonomne danske teritorije. Veruje se da je 4.500 žena i devojčica bilo podvrgnuto tome između 1966. i 1970. godine. Problem je u tome što je mnogo više procedura koje su sprovedene bez saglasnosti. A priča svoju kulminaciju dobija danas, jer je bilo potrebno mnogo vremena da se izveštaji pojave – i da budu uzeti ozbiljno.

„Već mnogo godina se stidim. Dugo nisam mogla da pričam o tome“, kaže Frederiksen.

Prva Grenlandka koja je javno optužila dansku državu da sprovodi prisilnu kontrolu rađanja bila je Naja Liberth, koja je 2017. napisala svoja iskustva na Facebooku. U tinejdžersko doba, rekla je, ugrađena joj je spirala bez njenog pristanka ili saglasnosti roditelja. „Bol je bio neopisiv“, govorila je Liberth u narednim intervjuima.

Uprkos njenoj šokantnoj priči, trebalo je mnogo vremena da ovaj skandal privuče širu pažnju. Tek kada posle podkasta danskog javnog emitera DR ovo pitanje počelo da privlači političku pažnju.

Jedna žena je tek 2022. saznala da joj je ugrađena kontracepcija.

Nakon prošlogodišnje posete, specijalni izvestilac UN-a za prava domorodačkih naroda, Francisko Kali Caj, rekao je da je ovaj slučaj, koji je sam nazvao „skandalom“ – posebno uznemirujući deo danskog kolonijalnog nasleđa. Kali Caj je osudio „strukturnu i sistemsku rasnu diskriminaciju koja je počinjena Inuitskom narodu Grenlanda“.

„Uprkos značajnom napretku, Inuiti se i dalje suočavaju sa preprekama ljudskih prava i u Danskoj i na Grenlandu“, rekao je Kali Caj, dodajući da je „posebno zaprepašćen svedočenjima žena kojima su nasilno ugrađene spirale“.

Grenland je prestao da bude danska kolonija 1953. godine, iako nije imao svoju vladu i parlament sve do 1979. godine. Zdravstvena zaštita i uslovi života su se poboljšali, a i životni vek se produžio, pa je stanovništvo Grenlanda je poraslo.

Veruje se da su danske vlasti izvele svoju drastičnu intervenciju, kako bi prepolovile natalitet u roku od nekoliko godina.

Prošlog oktobra, 67 žena se javilo sa zahtevom da im danska država nadoknadi štetu, ali vlada nije reagovala. Od tada se broj žena – od kojih svaka traži 300.000 danskih kruna (34.430 funti) – više nego udvostručio.

Žene još uvek čekaju odgovor iz Kopenhagena, pošto je pokrenuta istraga o kontroli rađanja koju su danske vlasti sprovele između 1960. i 1991. godine. Grenland je dobio kontrolu nad svojom zdravstvenom politikom 1992. godine. Rezultati istrage bi trebalo da budu objavljeni u maju 2025. U međuvremenu, prema nastupima danske vlade, izgleda da se nerado govori o svedočenju žena.

Danska premijerka, Mete Frederiksen, posetila je Grenland 15. marta sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, kako bi otvorila novu kancelariju u Nuuku. Pošto se Frederiksen nije osvrnula na kršenje prava žena sa Grenlanda, ministarka za rodnu ravnopravnost Grenlanda pozvala je dansku ministarku zdravlja Sofi Lode da „sedne u avion kako bi sama čula priče žena“.

Dansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je primilo sudske pozive na opsnovu tužbi žena, ali odbilo je da komentariše slučaj. Lode je ranije rekla da se „mora doći do najsitnijih detalja ovog slučaja, i da Danska zato pokreće nezavisnu i nepristrasnu istragu“.

Bula Larsen, još jedna žena koja je tužila dansku vladu, imala je 14 godina kada joj upravnik studentskog doma u Pamiutu rekao (bez ikakvog objašnjenja) da ide u bolnicu.

„Sećam se da sam bila uplašena jer nisam znala šta će se desiti“, rekla je Larsen. Ona danas ima 65 godina, bavi se prevođenjem i živi u Arhusu u Danskoj. „U bolnici su nam rekli da uđemo u sobu, jedna po jedna, a kada je došao red na mene, kada sam ušla u sobu, videla sam danskog lekara u belom mantilu.“

Prema njenim rečima, tamo je bila i Grenlandka koja mu je pomagala. „Rekli su mi da legnem na krevet sa metalnim okvirom. Sećam se da je bilo veoma hladno jer nisam imala odeću i da me je boleo stomak.“

Larsen dalje priča da se i dan danas seća hladnog alata koje je lekar koristio za umetanje spirale i šoka koji je osetila zbog ogromnog bola. Rekao joj je da se spirala namešta „da ne bi zatrudnela“.

„Bila sam samo dete. Imala sam 14 godina. A kada sam se vratila u studentski dom, plakala sam, jer nisam mogla da razgovaram sa roditeljima o tome. Niti sam ja dala pristanak, niti oni“, dodala je.

Kontraceptivne spirale su danas bezbedan i veoma efikasan oblik kontrole rađanja. Ali Larsen i mnoge žene kojima su one ugrađene 60-ih i 70-ih, iskusila su ozbiljne reproduktivne poteškoće. To je pre svega posledica nasilnog postavljanja, bez saglasnosti ili informacija, tih nesofisticiranih uređaja, koji su često bili previše veliki za njihova mlada tela. Na taj način je rizik od infekcija bio veliki.

Larsen je to doživela kao napad. „Toliko sam bolovala da sam se stalno osećala kao da mi je u stomaku slomljeno staklo. Kada sam se udala, nisam uspevala da zatrudnim. Posle silnih pregleda otkrili su da su ne mogu, jer su mi jajovodi zatvoreni zbog spirale – što je izazvalo jako krvarenje i sterilitet.“

Hedvig Frederiksen kaže da ne shvata kako danska vlada može da ignoriše njihova iskustva kada su svi dokazi tu. „Svakog dana se pojavljuju nove žrtve, iako mnogi misle da se o tome ne može govoriti kao o zlostavljanju“.

Iako je srećna zbog pravnog slučaja koji je pokrenut i podrške koju su dobili, ispunjena je besom i tugom kada se seti onoga što je doživela kao dete. „Da mi se to nije desilo, ne bih se ovoliko stidela. I moj život bi bio potpuno drugačiji“, dodaje Frederiksen.