Dana 18. jula 1944. godine, a bio je to utorak, zlo je pozvonilo na vrata bračnog para Jovanović iz Beograda. Ne možemo znati šta je tačno zlo reklo (niti u kom broju se pojavilo), ali izvesno je da je nosilo nemačku uniformu. Zlo su (pretpostavimo da je bilo u množini, jer se u uniformi retko pojavljuje sâmo) činili službenici Nemačke bezbednosne policije – ili Ziherhajtspolicaj. Ziherhajtspolicaj je bila sastavni deo Gestapoa (Tajne državne policije) i polagala je račune zapovedniku SS odreda Hajnrihu Himleru. Ne može se sa izvesnošću reći kako se odvijao razgovor između okupatorskih policajaca i žitelja stana 2 u Mišarskoj ulici br. 10, ali posledice su dokumentovane: tačno šest sedmica kasnije, 29. avgusta 1944, bivši diplomata Nenad Jovanović, rođen 14. jula 1907. u Tuzli, doveden je u Koncentracioni logor Dahau kod Minhena.
Nenad Jovanović u Srbiji nije nepoznat. Ovaj novinar, prevodilac i diplomata bio je visoko obrazovani intelektualac, koji je od 1939. do 1941. radio pri Ambasadi Jugoslavije u Berlinu kao ataše za štampu. Ali najpoznatiji je kao prvi suprug Milice Jovanović, kasnije supruge Ive Andrića. Takođe je poznato da je Jovanović tokom Drugog svetskog rata bio u zarobljeništvu u Koncentracionom logoru Dahau. No do sada nije bilo poznato mnogo više osim ove puke činjenice.
O tačnim okolnostima kako je dospeo u zatočeništvo znalo se malo. Kružile su čak i lažne informacije o njegovom boravku u logoru. Tako je Vera Stojić, Andrićeva dugogodišnja poverenica, sekretarica i pomoćnica u svim životnim prilikama, godine 1988. rekla: „Andrićevu ženu, Milicu Babić, poznavala sam još dok je bila udata za Nenada Jovanovića. Andrić i Milica upoznali su se mnogo pre rata. Tako sam, zapravo, čula. Nisam nikada pitala. Andrić je 1939. otišao u Berlin kao poslanik, a sa njim, kao ataše za štampu, Nenad Jovanović, a sa njim i Milica. Bili su sve vreme zajedno u Berlinu i zajedno su se i vratili, istim vozom. (…) Kada su stigli u Beograd, (…) Nenada su posle nekoliko dana vratili u Nemačku, u zarobljeništvo…“
Ova izjava inače dobro obaveštene Vere Stojić iznedrila je lažnu informaciju. Neki smatraju da je Jovanović u junu 1941. godine (kada je voz iz Nemačke sa Andrićem i drugim interniranim jugoslovenskim diplomatama stigao u Beograd, koji je od aprila bio pod nemačkom okupacijom) smesta uhapšen i deportovan u Dahau. I ja sam preuzeo tu izjavu gospođe Stojić u svojoj biografiji Ive Andrića „U požaru svetova“, koju je Laguna objavila. Ali navod nije tačan. Iz nemačkih dokumenata se zapravo vidi da je Nenad Jovanović uhapšen tek više od tri godine kasnije, pred kraj nemačke okupacije. Do sada je takođe nepoznato bilo i da su SS i uprava Dahaua detaljno dokumentovali Jovanovićev boravak u koncentracionom logoru. Preko deset nemačkih dokumenata daje uvid u Jovanovićevo zatočeništvo u Dahauu. Čak se iz njih nameće i zaključak da su Milica Babić i Ivo Andrić uspeli da pošalju Jovanoviću u logor novac, možda čak i namirnice, i time obezbede da ostane u životu. Ali kako im je to moglo poći za rukom? I šta stoji iza dokumenata iz koncentracionog logora? Gde su ta dokumenta danas? Ovo je priča o tome.
Ceo tekst Mihaela Martensa objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 15. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Svi čitaoci na poklon dobijaju Mond diplomatik na srpskom jeziku
Tagovi
