Dr Darija Kisić Tepavčević je na redovnoj konferenciji kriznog štaba rekla da je sigurno da kolektivni imunitet značajno utiče na virulenciju virusa, ali da strategija kolektivnog imuniteta nije dobra.
„On bez obzira na to koliko može da opstane u spoljašnjoj sredini, može jedino da opstane u nama, ukoliko nema pojedinaca u kojima može da opstane, on će nestati. Stepen kolektivnog imuniteta je ispod onog koji bi sprečio epidemijsko širenje bolesti. Strategija kolektivnog imuniteta nije dobra jer ne znamo kako će virus da se ponaša u našem telu, može da dođe do komplikacija, između ostalog i do smrti“, objasnila je Kisić Tepavčević.
Dr Kisić Tepavčević je objasnila da se nakon preležane bolesti kovid 19, nakon kontakta sa antigenom stvaraju dve vrste imuniteta, imunitet – humoralni i t-ćelijski, koji čine memorijske ćelije koje su zapamtile da smo u bili u kontaktu sa virusom. Kako kaže, jedne je moguće, druge nije moguće merenjem pokazati.
„Dosta toga verujemo da se dešava na nivou t-ćelijskog imuniteta. Imamo osobe koje su reinficirane. U komunikaciji sa direktorom Infektivne klinike rečeno nam je da je bilo desetak pacijenata koji su se reinficirali koronom. Po pravilu su imali blaže simptome bolesti“, objasnila je dr Kisić Tepavčević.
Tagovi
