O tome kako je preležao koronavirus, zašto lekari odlaze iz zemlje, o spomeniku Stefanu Nemanji, o eliti, intelektualcima, prvoj i drugoj Srbiji, izborima u Crnoj Gori, vakcini, jazu između siromašnih i bogatih, za novi broj Nedeljnika govorio je prvi čovek Srpske akademije nauka i umetnosti.
Pročitajte šta je akademik Vladimir Kostić rekao o spomeniku Stefanu Nemanji.
Kakav je vaš stav o spomeniku Stefanu Nemanji? A kakav o tome što uvek u zemlji dobijemo debatu kad je nešto gotovo? Kad krene da se postavlja?
Grad (bilo koji) dolazi u opasnost kada o njemu počnu da se ekskluzivno brinu oni koji su sa političkom prevagom nakon brojanja glasačkih listića stekli i iluziju misije, gotovo mesijanstva, da preko brisanog prostora nerazumevanja i oportunizma nezahvalne gomile građana, žrtvujući se donesu obrise modernosti (čak i kada ugrađuju segmente istorije na način za koji veruju da je ispravan) i budućih kontura grada. Takvi nesporazumi, posebno kada su u pitanju moćnici, mogu da dostignu groteskne razmere. Kaneti opisuje potrebu od realnosti odbeglih moćnika da pored ljudske pustoši, kako bi istakli značaj svoje vladavine, isprazne gradove (poput onog sultana u Delhiju) ili ispremeštaju postojeće zgrade (za po 100 i više metara) u cilju stvaranja simbola novih prostora, kakvu su sudbinu pod Čaušeskuom imali pojedini kvartovi Bukurešta. Magris ga duhovito (istina daleko od dohvata Sekuratitee) naziva „šefom špeditera, vlasnikom preduzeća za selidbu koji pakuje vekovne scenografije“.
Ne mislim, naravno, da se ovakve asocijacije mogu proširiti i na naše gradske dizdare. Ali ne radi se, kako sam počeo, o bilo kom gradu, i stoga bih voleo da oni koji donose odluke makar ritualno prihvate da sam i ja, poput stotine hiljada drugih, manjinski vlasnik ako ništa drugo sopstvenih sentimentalnih iluzija o gradu koji se „slučajno zove“ Beograd i evo gotovo sedam decenija sam urbanista-amater bez uticaja. Debate i javne diskusije nisu mera samo demokratije kakvih građanskih celina – svašta se na njima korisno može čuti. Spomenička kultura je posebno važna i nadam se da će SANU o tome uskoro pokrenuti stručan razgovor.
Međutim, na pitanje kakav je moj stav, počeću sa opštim mestom da nema dileme da li Stefan Nemanja zaslužuje spomenik! Meni lično nije bliska ona linija estetike koja određuje ovaj aktuelni spomenik, dimenzije koje me dovode u dilemu da li se radi o pravom balansu potrebe da se odužimo velikanu naše istorije ili nekih drugih, naših potreba koje on samo treba da ilustruje. Konačno, čini mi se da spomenik postavljen u 21. veku treba da odražava senzibilitet i autentični skulptorski izraz tog vremena. Na primer, meni je u tom amalgamu uspomene na ličnost, kontekst i vreme divan spomenik Nikoli Tesli ispred tehničkih fakulteta – da ga neko ukloni, ne bismo imali izbora do da te fakultete pozatvaramo.
CEO INTERVJU PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU
Tagovi
