Digla se velika halabuka od kada je Čet GPT stupio na scenu veštačke inteligencije. Prošle nedelje i Majkrosoft i Gugl su najavili da će u svoje pretraživače uključiti AI programe slične njemu – u pokušaju da transformišu pretragu informacija na mreži u razgovor sa sveznajućim čet-botom. Samo, postoji jedan problem: ovakvi modeli su ozloglašeni mitomani. Internet je od svog začetka večito bojno polje istine i laži, a sada u trupe dezinformacija stupa i veštačka inteligencija.
Da li je nova revolucionarna pretraga Majkrosofta i Gugla spremna da zablista u javnosti?
U promotivnom video-snimku Guglov Bard čet-bot napravio je očiglednu grešku u vezi sa astronomijom – pogrešno je naveo kada je snimljena prva fotografija planete van našeg solarnog sistema, omašivši datum za vise od jedne decenije – zbog čega su akcije njegove matične kompanije pale za čak 9 procenata. Demo novog Binga, koji uključuje napredniju verziju Četa GPT, takođe je bio prožet sramotnim netačnostima. Iako bi u proteklih nekoliko meseci mnogi verovali da veštačka inteligencija konačno opravdava svoje ime, fundamentalna ograničenja ove tehnologije sugerišu da bi ovomesečne najave zapravo mogle da leže negde između pada Gugl Glesa i ažuriranja Ajfona – u najgorem slučaju bilo bi to samo naučno-fantastični entuzijazam, u najboljem slučaju postepeno poboljšanje praćeno vrtlogom grešaka.
Problem nastaje kada čet-botove ne tretiramo samo kao botove za pretragu, već kao da imaju nešto poput mozga — kada kompanije i korisnici veruju programima kao što je Čet GPT da analiziraju njihove finansije, planiraju putovanja i obroke ili im daju osnovne informacije o sebi. Umesto da primoravaju korisnike da čitaju druge internet stranice, Majkrosoft i Gugl su predložili budućnost u kojoj pretraživači koriste veštačku inteligenciju da bi sintetizovali informacije i upakovali ih u osnovnu prozu, poput silicijumskih proročišta. Međutim, programi koji trenutno pokreću ovu promenu, poznati kao „modeli velikih jezika“, pristojni su u generisanju jednostavnih rečenica, ali prilično užasni u svemu ostalom.
Ovi modeli funkcionišu tako što identifikuju i regurgitiraju obrasce u jeziku, poput super-moćne autokorekcije. Softver kao što je Čet GPT prvo analizira ogromne količine teksta — knjige, stranice Vikipedije, novine, postove na društvenim mrežama — a zatim koristi te podatke da predvidi koje reči i fraze će najverovatnije ići zajedno. Ovi programi modeliraju postojeći jezik, što znači da ne mogu smisliti „nove“ ideje. Čak i da su Čet GPT i njegovi rođaci naučili da savršeno predviđaju reči, još uvek bi im nedostajale druge osnovne veštine. Na primer, ne razumeju fizički svet ili kako da koriste logiku, loši su u matematici i, što je najprikladnije za pretraživanje interneta, ne mogu sami da provere činjenice.
Ovi jezički programi zaista pišu neke „nove“ stvari — nazivaju ih i „halucinacije“, ali se mogu opisati i kao laži. Slično kao što je autokorekcija užasna u ispravljanju pojedinačnih slova, ovi modeli brljaju čitave rečenice i pasuse. Novi Bing je navodno rekao da 2022. dolazi nakon 2023, a zatim je naveo da je tekuća godina 2022. Čet GPT je poznat po prikupljanju statističkih podataka iz izmišljenih izvora. Novinar Mark Hačman, pokušavajući da pokaže svom sinu kako novi Bing ima filtere protiv pristrasnosti, umesto toga je podstakao veštačku inteligenciju da njegovo najmlađe dete nauči podlom mnoštvu etničkih uvreda.
Upitan o ovim problemima, portparol Majkrosofta je napisao u e-poruci da „s obzirom da je ovo rani pregled, [novi Bing] ponekad može da pokaže neočekivane ili netačne odgovore“ i da „prilagođavamo njegove odgovore da bismo stvorili koherentne, relevantne i pozitivni odgovori.” A predstavnik Gugla mi je izjavio: „Testiranje i povratne informacije, od Guglovih radnika i eksternih pouzdanih testera, važni su aspekti poboljšanja Barda kako bismo bili sigurni da je spreman za naše korisnike.“
Drugim rečima, kreatori znaju da novi Bing i Bard nisu spremni za svet, uprkos najavama proizvoda i uzbuđenju koje je usledilo. Alati za pretragu u stilu čet-bota nude fusnote, nejasan gest ka odgovornosti – ali ako je glavni tampon veštačke inteligencije protiv dezinformacija vekovima stara praksa citiranja, onda se ova „revolucija“ ne razlikuje značajno od unosa na Vikipediji.
Ako problemi – i otvoreno neprijateljstvo – nisu dovoljni da se zapitate, uzmite u obzir da obuka AI zahteva ogromne količine podataka i vremena. Čet GPT se, na primer, nije obučavao (i stoga nema saznanja) o bilo čemu posle 2021. godine, a ažuriranje bilo kog modela sa vestima iz minuta bilo bi nepraktično, ako ne i nemoguće. Da bi pružio novije informacije — o najnovijim vestima, recimo, ili o predstojećim sportskim događajima — novi Bing navodno pokreće upit korisnika kroz tradicionalni Bing pretraživač i koristi te rezultate, u kombinaciji sa AI, da napiše odgovor. Zvuči nešto kao ruska lutka, ili možda pozlaćena statua: ispod spoljašnjeg, blistavog sloja veštačke inteligencije nalazi se isti ukaljani Bing koji svi poznajemo i nikada ne koristimo.
Skepticizam se probudio i zbog toga što Majkrosoft i Gugl nisu mnogo otkrivali kako ovi AI alati za pretragu zaista funkcionišu. Dve najveće kompanije u svetu praktično govore narodu da ima vere u njih, u ovom slučaju oni su bogovi, a njihovi čet-botovi medijumi, kao Apolon koji govori kroz sveštenicu Delfi. Ovi Ai botovi za pretragu uskoro će biti pristupačni za svačiju upotrebu, ali ne bi trebalo da im poverimo takav zadatak da upravljaju našim životima. Pre manje od jedne decenije, svet je shvatio da Fejsbuk nije toliko zabavna društvena mreža koliko mašina za uništavanje demokratije.
Tagovi
