„Novembar je 1999. godine i u organizaciji upravo profesora Avramovića u Ameriku ide opoziciona delegacija – Avramović, Đinđić, Svilanović, Velja Ilić, Zoran Živković i moja malenkost“, ispričao je na ovom mestu Milan St. Protić govoreći o odnosima Srbije i Amerike. „Idemo tamo i pred odborom za spoljnu politiku u Senatu govorimo o stanju u zemlji, Miloševiću, bombardovanju, odsustvu demokratije, kontrolisanim medijima… Avramović tad održi takav govor, tako pažljivo nijansiran i pametan, da čitavom tom našem pojavljivanju da jedan poseban ton i Madlen Olbrajt odluči da nas primi na sastanak. To je prva mogućnost da opozicija iz Beograda stigne do američke administracije, i to tako visoko. Taj sastanak sa Olbrajtovom je prošao dobro, a Avramović je ponovo briljirao.“
Protić objašnjava da je za razliku od svih ostalih opozicionara u tom trenutku, profesor Avramović jedini izgledao kao da je svoj na svome. I kuća mu je bila na desetak kilometara od Vašingtona, skromna ali komforna, na velikom komadu zemlje koji je pripadao Merilendu. Avramović je pripadao američkom establišmentu i sa takvom erudicijom, tolikim iskustvom i veštinama odličnog pregovarača, za njega su ti sastanci bili mačji kašalj.
Nakon razgovora sa Olbrajtovom, opozicionare je na sastanak pozvao i Holbruk. Holbruk je bio direktan i rekao je tom prilikom da opozicija u Srbiji može da pobedi samo filipinskim metodom. Mislio je na dolazak na vlast Korazon Akino 1986. godine na Filipinima.
„Treba vam ujedinjena opozicija i jedna ličnost kao simbol otpora. Tamo je to bila Kori Akino. A ko je vaša Kori Akino?“, pitao je.
Zoran Đinđić je ispred opozicije imao spreman odgovor.
Bio je to jedan čovek iza kog je mogla da stane cela opozicija, čovek koji je mogao da okupi iza sebe široke mase, neuprljan, jedini koji je mogao da računa i na glasove razočaranih miloševićevaca.
Đinđić je Holbruku rekao:
„Sedi pored vas. To je profesor Avramović.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS