KARAKAS, Venecuela – Iz svog sasvim običnog stana u tihom stambenom kvartu u glavnom gradu Venecuele, jedan mladi čovek vodi sve samotniju bitku protiv autoritarne vlasti.
Pre dve godine, Huan Gvaido je sebe transformisao iz malo poznatog poslanika u nacionalnog junaka, time što je postao dosad najozbiljnija pretnja krajnje nepopularnom predsedniku Nikolasu Maduru. Gvaido je proglasio Madura nelegitimnim vlastodršcem, a sebe postavio za v. d. čelnika države, što mu je donelo veliku podršku građana Venecuele, ali i diplomatsko priznanje šezdesetak demokratskih država, i čvrsta američka leđa. Ujedinio je raspršenu opoziciju i ponudio nadu naciji koju su pritisli i represija i ekonomski kolaps.
Ali danas, mnogi međunarodni saveznici netragom su nestali, a opoziciona koalicija je na rubu propasti – Maduro kao da je sigurniji nego što je ikad bio. Gvaidov meteorski uspon i pad doveli su Venecuelu na raskršće. Na talonu je budućnost građana Venecuele, koji trpe jednu od najvećih humanitarnih kriza na svetu, ali i preživljavanje organizovane političke opozicije u zemlji koja je nekada bila prosperitetna demokratija.
Gvaido smatra da Maduro neće moći da se oporavi, i da nikada neće vratiti poverenje međunarodne zajednice, „koja je temelj svakog ekonomskog oporavka“.
Ali mnogi opozicioni lideri privatno će reći da je pokret ophrvan strahom od odmazde, i da moral nije na visokom nivou. Američke sankcije koje je trebalo da pomognu Gvaidu jesu smanjile prihode pripadnika vlasti, ali su naterale i građane da strahuju za egzistenciju. Njegov pokušaj da izazove ustanak armije samo je konsolidovao Madurovu kontrolu nad oružanim snagama.
Jedan od čelnika opozicije briznuo je u plač dok je opisivao tenziju življenja pod konstantnom pretnjom hapšenja. Jedan drugi je istakao da je javnost sve više apatična prema politici, dodavši: „Na pragu smo nestanka.“ Obojica su govorili pod uslovom da ostanu anonimni.
Rizici, frustracije i neuspesi koje je doživeo u poslednje dve godine naneli su i veliku ličnu štetu Gvaidu (37) i onima oko njega. Pritisak i progon vladinih snaga smanjio mu je broj saradnika, a na udaru je bila njegova porodica. I njegov šef kabineta i njegov stric proveli su po nekoliko meseci u zatvoru. Većina njegovih rođaka i savetnika napustila je zemlju.
„Najgora stvar“, rekao je Gvaido, misleći na svoju trogodišnju ćerkicu, „jeste kad moraš detetu da objasniš zašto je policija prati.“
Odlučan je, ipak, da ne odustane.
„Ovo je bila strašna žrtva, ali uradio bih sve isto po hiljadu puta“, kaže on.
Sve su pak glasniji povici iz opozicije da je vreme da se napusti ovakav vid borbe, koji bi mogao da dovede do brze promene vlasti. Treba se, navode, usredsrediti na političko preživljavanje.
Takvi će se neminovno sukobiti sa Gvaidovim insistiranjem da se bojkotuje bilo kakav politički dijalog čiji krajnji cilj nije odlazak Madura. Oni se spremaju da učestvuju na regionalnim i lokalnim izborima tokom godine – čak i ako će glasanje biti daleko od slobodnog i poštenog.
„Treba nam strategija utemeljena u realnosti“, kaže Enrike Kapriles, jedan od viđenijih čelnika opozicije. „Sadašnja strategija je iscrpljena, i to mora da se promeni.“
U najboljem slučaju, opozicija može da se nada da će osvojiti mali broj guvernerskih mesta – a to su pozicije unutar federalne vlade koje nemaju nikakvu praktičnu moć.
Gvaidova najveća snaga i dalje je diplomatsko priznanje Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Mnoge druge zemlje su se udaljile od njega otkako mu je istekao mandat predsednika Kongresa 5. januara, iako je uspeo da ostane još neko vreme, koristeći nepoznate pravne argumente.
Državni sekretar predsednika Džozefa Bajdena, Entoni Blinken, jasno je poručio da će Vašington nastaviti da priznaje Gvaida kao lidera Venecuele. Ali takođe je nazvao Venecuelu problemom.
„Nisam siguran da iko ima dobar plan za tu zemlju“, rekao je Blinken.
Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 11. marta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
