Tek penzionisani srpski teniser, Janko Tipsarević, za protal Behind the Racquet govorio je o negativnim stvarima iz svoje karijere, mentalnim problemima i depresijom zbog čestih povreda, ali i o „penzionerskim“ danima koji slede.

„Veoma sam uzbuđen zbog novog poglavlja u životu i i rođenja drugog deteta“, rekao je Tipsarević.

Čini se da je ne tako davno bio osmi teniser sveta. Negde, kada je tokom 2011. Novak Đoković započeo svoj meteorski uspon ka jednom od najboljih svetskih tenisera ikada, i Janko Tipsarević je igrao svoj najbolji tenis.

Zapravo, čitava zlatna generacija srpskih tenisera je „profitirala“ od osvojenog Dejvis kupa krajem 2010. Ziki, Janko, Viktori i Novak su više puta isticali koliko im je titula značila za samopouzdanje u narednim godinama.

I zaista, Tipasrević je tek nakon „salatare“ pokazao sav svoj potencijal i počeo da opravdava zašto je, svojevremno, u juniorskim danima bio prvi teniser sveta. Na kraju 2011. godine je stigla nagrada, ulazak među deset najboljih tenisera sveta i učešće na završnom Mastersu u Londonu, takmičenju koji igraju osam najbolje plasiranih tenisera na rang listi. Postao je konstantan i narednih godinu i po dana nije napuštao TOP 10 listu. U tom periodu je osvojio i sve četiri titule u karijeri. Moskva, Kuala Lumpor, Štutgart i Čenaj…

Delovalo je da će nasataviti istim tempom, ali je počeo da se povređuje. Peta, stopalo, zadnja loža… Pokušao je sa oporavkom bez operacija. Na kraju je u pet godina imao sedam hirurških zahvata. U 2015. odstranjeno mu je 80 odsto pete.

I sam veruje da je mogao mnogo više da mu povrede nisu zaustavile karijeru. A tokom perioda oporavka, iznova i iznova, bio je u teškom „psihološkom rolerkosteru“.

„Nisam imao sreće, jer sam imao sedam operacija u poslednjih pet godina. Iako je bilo teško prolaziti kroz sve to, to mi je pomoglo da budem bolji otac, muž, biznismen, prijatelj i sin. Naučio sam da, da bi se mogao razvijati kao osoba, moraš da naučiš kako da se nosiš sa različitim nevoljama, a da u isto vreme budeš skorman. Tokom povreda, definitivno sam imao ozbiljne mentalne problem, može se reći i depresija, kako bih opisao kako sam se osećao. Nositi se sa svim usponima i padovima, doktorima i mišljenjima drugih, postanete izluđeni od toga, da ne znate šta da radite“, rekao je Tipsarević za Behind the Racquet.

Dodao je da je mnogo puta u pauzma između povreda uspevao da se vrati u formu i taman zaigra u kontinuitetu, pa bi potom usledila nova povreda i novi početak. Za sebe smatra da je realista koji može da sagleda trenuntu situaciju i shvati kada je u poblemu. Zato veruje da je jedini način života „da znaš da si jak, mudar i hrabar da se suočiš sa problemom“.

Tipsarević se više puta trudio da se vrati na teren i ponovo zaigra tenis na vrhunskom nivou, ali je u 2019. odlučio da kaže „dosta“ i poslednji turnir odigra sa drugarima iz reprezentacije Srbije na Dejvis kupu. Tamo gde je sve i počelo. Ziki, sada kao selektor, Novak, Viktor i Janko. Ispali smo u četvrtinifinalu od Rusije, a prepoznatiljivi dečko u Fila opremi, neizostavnim sportskim naočarima tokom mečeva i nekoliko tetovaža otišao je u zasluženu penziju. Sada je ugostitelj, biznismen, trener… Otvorio je i tenisku akademiju.

Tipsarević je razmotrio i zašto, kao najbolji junior na svetu, nije uspeo da ponovi slične rezultate i u seniorskoj kategoriji. Prelazak u profesionalce je bio turbulentan, jer, kako kaže, nije dovoljno verovao u sebe i pružao maksimum na treninzima i mečevima. Plašio se neuspeha.

„Pre nego što sam ispunio potencijal mogu iskreno da kažem da sam bio kukavica i da nisam prihvatao sebe onakvim kakav jesam. Bilo mi je potrebno dosta vremena da shvatim da više ne igram protiv dečaka u juniorima i da dani u kojima ne dajem 110 odsto sebe moraju da se završe. Sećam se da sam gledao meč Nadala i, tada, nove mlade zvezde Conge na Australijen openu. Nadal je bio potpuno van meča. Gubio je 2-0 u setovima i 4:1 u trećem setu. Osvojivši jedan viner, u poenu koji nije imao veliki značaj, jako je viknuo „Vamos“. Mogli ste da vidite da je i tada verovao u pobedu. Tada sam shvatio kolika sam kukavica. Iako je izgubio meč i set, Nadala nije bilo sramota da pred 15.000 ljudi na Rod Lejver areni i celim svetom, daje svoj maksimum i opet bude pobeđen. Nije se plašio neuspeha. Davati minimum u nečemu neće vam pomoći da ispunite svoje snove“, izjavio je Tipsarević za Behind the Racquet.

Kada se osvrne na svoju karijeru, Tipsarević smatra da ne bi bio zadovoljan da nije stigao do najboljih deset tenisera sveta i ostalih dostignuća, jer bi znao da nije dao sve od sebe. Nakon igračke karijere Tipsarević je otvorio tenisku akademiju. Povremeno se bavi i trenerskim poslom, a trenutno je jedan od trenera Filipa Krajinovića. Posao sa teniskom akademijom je proširio i van granica Srbije. Kaže kako sada radi više sati dnevno nego dok je trenirao i da da ima velike planove u budućnosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.