Bili ste u Savezu komunista. Da li ste bili na onom poslednjem kongresu Saveza komunista Jugoslavije kada se on raspao?
Da, bio sam na 14. kongresu SKJ u Sava centru. Prvo je kongres napustila delegacija Slovenije, pa je Račan od nas tražio da se skupimo i izađemo i mi. Onda se proširio glas da Beograd „ide“ na nas. Fadil Hadžić i ja smo bili delegati partije koji su dolazili iz umetnosti. Sećam se kako smo išli uz staklo Sava centra i gledali da li će neko stvarno krenuti na nas (smeh).
Taj kongres je u svakom dokumentarnom filmu o raspadu Jugoslavije. Da li ste vi znali da je to kraj Jugoslavije? Da sa vašim odlaskom, odlazi i Jugoslavija?
Mi umetnici kao delegati u Savezu komunista smo bili kao fikusi, neki ukrasi i nismo se baš, barem ja, zanimali toliko za te stvari. Nismo se mi baš pitali.
Znao sam šta se dešava. Znao sam da Milošević kreće u jednu ofanzivu i da je to početak razbijanja Jugoslavije. Onog momenta kada su Slovenci u suzama napustili kongres, meni je bilo jasno da se raspada Jugoslavija. Ali to je proces koji je trajao i išao je ka onome što se na kraju i desilo.
Brzo smo se kao delegacija vratili u Zagreb. Nisam bio nešto angažovan u toj stvari ali bilo mi je jasno da se raspada jedna tvorevina i taj kongres je pokazao sve slabosti sistema. Da je to sve umoreno, mirisalo je na trulež. To je već bilo svima jasno. Barem meni je bilo jasno…
LORDAN ZAFRANOVIĆ U NOVOM NEDELJNIKU O Danilu Kišu i Mirku Kovaču, o Titu i Artukoviću, o Nedi Arnerić i Tanji Bošković, o NDH i Jasenovcu, o početku kraja Jugoslavije i emigraciji…
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. septembra
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
