„Velika bitka kod Getisburga sada je događaj iz prošlosti. Kompozicija i snaga armija, vođe tih armija, strategija, taktika, rezultat bitke koja staje uz bok onoj kod Vaterloa – sada su pitanja istorije. A samo pre nekoliko dana nije bilo tako. Ova velika bitka bacila je senku na sve događaje pre i posle nje, ali nije uspela da ublaži vrelinu sunca po kom smo marširali i snagu strahova sa kojima smo se suočavali… Mi smo bili glavni akteri u teatru istorije. Mi smo očekivali napad i trebalo je da ga odbijemo. Mi smo bili odgovorni za budućnost. Naše su porodice, čast, čitav Kapitol i država, bili u igri.“
Ovim rečima svoje sećanje na bitku kod Getisburga – jednu od najvažnijih bitaka građanskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama – u jednom od najcelishodnijih pisanih istorijskih izvora o tom vremenu, započinje Frenklin Aretas Haskel, oficir Unije (Sever). Kako i prvo poglavlje njegove knjige potvrđuje, ova je bitka imala odsudni značaj za dalji razvoj građanskog rata i predstavljala je temelj pobede vojske kojoj je pripadao.
U Americi se svake godine obeležava godišnjica Piketovog napada, poslednjeg ozbiljnog pokušaja snaga Konfederacije (Jug) da ugroze linije Unije tokom trodnevne bitke kod Getisburga. Već sledećeg dana Vojska Severne Virdžinije, generala Roberta E. Lija se povukla, napustivši Getisburg, i došao je trenutak za podvlačenje crte i zaključak o ishodu bitke – život je izgubilo više desetina hiljada ljudi. Rat je potrajao još dve godine, ali se tim događajem, „plima okrenula u pravcu severa“…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU MAGAZINA „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NEDELJNIK OD ČETVRTKA 22. OKTOBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NA NSTORE.RS
