Prvi koji je rekao da će pozne godine biti problem Vladeti Jankoviću u nastupajućoj predizbornoj kampanji bio je – Vladeta Janković. Prvi koji je rekao da Vladeta Janković po svom profilu nije ličnost, ni političar kog bi zamislili kao menadžera koji upravlja velikim gradom kao što je Beograd bio je – Vladeta Janković.
Na ovaj način je profesor u penziji, nekadašnji ambasador u Velikoj Britaniji i Vatikanu, nekadašnji potpredsednik Demokratske stranke Srbije za vakta Vojislava Koštunice, obesmislio – ili makar ublažio njihovo dejstvo – narastajuće viceve, tviter „fazone“ i mimove koji su sa „vlastima naklonjenih profila“ ekspresno počeli da se šire društvenim mrežama i u delovima medijskog prostora Srbije.
Društvenopolitički život u našoj zemlji je inače počeo da se vodi „u delovima“, pa je tako važno postaviti odrednicu da je Vladeta Janković, prihvatajući ponudu koalicije oko SSP, NS i Demokratske stranke, kandidat „dela opozicije“ za gradonačelnika Beograda, iako je njegov izbor, kada se pogleda višemesečna geneza licitiranja o potencijalnim kandidatima, ipak relativno neočekivan i ne baš konvencionalan, ostavio utisak, makar na nekoliko dana dok je trajala opoziciona – opet u jednom njenom delu, mada ni drugi opozicioni „delovi“ nisu ostali ravnodušni – euforija, da će baš Vladeta Janković biti najopasniji suparnik režimu na izborima 3. aprila.
Ovom utisku, koji je na nivou subjektivnog, ali je i te kako prisutan, svakako doprinosi i to što je postavljen narativ da je opozicija najbliža pobedi u Beogradu, na šta upućuju istraživanja i rezultati nedavno održanog referenduma (uz svu ogradu, naravno, da ni oni ništa ne garantuju).
Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 3. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
