Bila je subota, jedanaest sati uveče, kada je u sobi broj 235 hotela „Bosna“, u Banjaluci, Kinez Li rekao Profesoru filozofije: „Daj bolan, prepričaj mi neki film, istraumiran sam.“ Tu se Profesor, koji je ležao na drugom krevetu, okrenuo prema Kinezu Liju pa je rekao: „Meni je jasno da je ovo bila izuzetno uzbudljiva nedelja za tebe, ali kako upijaš sve uzrečice na ovom jeziku kad god se mrdnemo iz stana, to mi nije jasno?“ Onda je Kinez Li rekao: „Ajde bolan ne zajebavaj, tresem se od anksioznosti.“ Tu se onda čuo Dobrilin glas iz sobe 236: „Profesore, pričajte mu neki film, ipak mu je ovo prvi javno izvedeni performans u inostranstvu.“ Tu je onda Profesor rekao: „Moram malo da razmislim koji bi film bio najprikladniji za Kineza koji ima napad panike u Bosni.“ Onda je Kinez Li rekao: „Zar se ovo ovde ne zove Republika Srpska?“ Onda je Dobrila rekla: „Nekome se zove, nekome se ne zove.“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. JUNA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
