„Naši osnovni ciljevi iz oblasti zaštite životne sredine su usmereni na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište; što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada, realizaciju monitoringa stanja životne sredine u propisanom obimu i dinamici, a posebno očuvanje biodiverziteta u područjima u kojima poslujemo“, navodi Mihail Rjazanov, HSE direktor NIS-a, u intervjuu za “Energiju Balkana”, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, koji je obeležen 5. juna.
Srednjoročnim planom ulaganja, od 2021. do 2023. godine, na nivou celog NIS-a planirana su ulaganja u iznosu od 1,5 miliona evra i to samo u projekte sa direktnim ekološkim efektom. Rjazanov ističe da je NIS već realizovao niz projekata sa direktnim ili indirektnim ekološkim efektom.
Kao najbolji primer navodi projekat “Duboka prerada”, koji je pušten u rad 2020. godine, a koji je vredan više od 300 miliona evra. “Duboka prerada” će, pored efekata na samu proizvodnju tečnih goriva, imati velike ekološke benefite kroz smanjenje emisija štetnih gasova. Prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora znači da će Rafinerija nafte Pančevo smanjiti emisiju sumpornih oksida za 98,8%, a biće smanjena i emisija praškastih materija za 52,8%, kao i azotnih oksida za 9,8%.
HSE direktor NIS-a kao primer navodi i da od 2013. godine NIS realizuje program kogeneracije, a do sada su na osam lokacija u Srbiji izgrađene male elektrane, u kojima se od kaptažnog gasa, koji se ranije spaljivao na bakljama zbog lošeg kvaliteta, sada proizvodi toplotna i električna energija.
Sa eksperimentalnom proizvodnjom električne energije iz gasa NIS je počeo i u Rumuniji na bušotini Žombolj. Proizvedenu električnu energiju NIS koristi za sopstvene potrebe na samoj bušotini, a ostatak prodaje na rumunskom tržištu. Pored toga, u okviru rafinerije gasa Elemir 2016. godine pušteno je u rad Aminsko postrojenje koje omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen-dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa. Tehnologija koja se koristi u Aminskom postrojenju je jedna od ekološki najbezbednijih, a vrednost projekta je oko 30 miliona evra.
Rjazanov dodaje da se, bez obzira što je biznis strategija NIS-a i ranije obuhvatala HSE, u kompaniji sada formuliše jedan krovni dokument – Strategija zaštite životne sredine, koja će biti deo biznis strategije NIS-a. U okviru ove strategije, kompanija će definisati veliki broj mera i mogućnosti za smanjenje različitih vrsta emisija, prvenstveno emisija gasova sa efektom staklene bašte. Rjazanov navodi da je NIS već dosta uradio u vezi sa tim i da se već sada na nekim naftnim poljima radi “utiskivanje” CO2 u iscrpljena ležišta u cilju smanjenja emisije (tj. sprečavanja emisija u atmosferu) i podizanja proizvodnje.
Dakle, u narednom periodu NIS će intenzivirati projekte iz oblasti energetske efikasnosti, iz oblasti obnovljivih izvora energije, malih elektrana, utiskivanja CO2, razvoja pilot projekata. Kada u rad bude pušten projekat TE-TO Pančevo, to će, takođe, doprineti smanjenju emisija, jer će ova termoelektrana-toplana, u koju će biti uloženo oko 180 miliona evra, trošiti samo prirodni gas, navodi Rjazanov.
Tagovi
