Bliski istok i sukobi: Huti prete osvetom posle napada Amerike i Britanije, dok hiljade ljudi u Jemenu protestuje

Avioni i ratni brodovi SAD i Velike Britanije u četvrtak uveče napali su vojne objekte pobunjeničke grupe Huti u Jemenu, koji su u poslednjih mesec i po dana pokrenuli lov na trgovačke brodove u Crvenom moru i omeli globalnu trgovinu.

Džon Kirbi, portparol Bele kuće, poručuje da Amerika „ne želi rat sa Jemenom“ i da gađaju samo „legitimne vojne mete“, kao i da se sve radi u cilju „sprečavanja dalje eskalacije sukoba“, a i da „neće prezati od daljih koraka ukoliko to bude neophodno“, prenosi Danas.

Prema američkim i britanskim izvorima, bombardovano je 16 ciljeva – prvenstveno aerodromi, za koje zapadne snage smatraju da su lokacije sa kojih Huti lansiraju rakete i dronove, kao i na skladišta oružja i radare, a CNN prenosi da su upotrebljene i moćne krstareće rakete tomahavk.

Huti su jemenska pobunjenička grupa, koja drži pod kontrolom delove države i u sukobu je sa vlastima u Jemenu. Pod njihovom kontrolom je Sana, jemenska prestonica, gde su u petak održani masovni protesti.

U najnovijem sukobu na Bliskom istoku, pobunjeni Huti podržavaju Palestince protiv Izraela, a njim podržava Iran, jedna od najmoćnijih zemalja regiona.

Kažu da ih ovi napadi neće odvratiti od ciljeva, ali SAD sugerišu da su udari oštetili vojnu sposobnost pobunjeničke grupe.

„Platićete visoku cenu za ovo“, poručili su zapadnim saveznicima najviši predstavnici Huta.

Nedugo posle napada, veliki broj ljudi okupio se na protestu u Sani.

Protesti nisu neuobičajeni za Jemen, ali ovaj je bio posebno velik, javlja BBC dopisnik Frenk Gardner.

U najsiromašnijoj zemlji arapskog sveta nezaposlenost je česta, pa nije teško izvesti ljude na ulicu, a snažni religijski i antizapadnjački sentimenti su takođe faktor, dodaje.

Kanadski premijer Džastin Trudo podržao je američku akciju, istakavši da su na meti napada bili i kanadski trgovački brodovi, ali je dodao da njegova zemlja „neće moći da ponudi operativne resurse“.

Predstavnici Huta naveli su nekoliko ciljeva na koje su Sjedinjene Države i Britanija izvršile udare.

Tvrde i da je pet ljudi poginulo u napadima.

Pentagon je saopštio da su udari bili na vojne, a ne na civilne ciljeve i da su upotrebili „visokoprecizno oružje“.

Iran je žestoko osudio američko-britanske napade, dok je Rusija zatražila hitan sastanak Saveta bezbednosti UN.

Šta je sve gađano?

Američko vazduhoplovstvo saopštilo je da su tokom operacije protiv jemenskih Huta u petak uveče izvršeni udari na više od 60 ciljeva na 16 lokacija: komandna mesta, skladišta naoružanja, proizvodni pogoni i radari protivvazdušne odbrane.

Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo saopštilo je da je njihova letelica pogodila dve mete, od kojih je jedan bio aerodrom u blizini Absa.

Prema obaveštajnim podacima, Huti su sa njega lansirali krstareće rakete i dronove.

Druga meta bio je kompleks u Bani, sa kojeg su, prema obaveštajnim podacima, lansirani izviđački i jurišni dronovi.

U saopštenju, britansko vazduhoplovstvo je saopštilo da su četiri njihova aviona Tajfun učestvovala u napadu na Jemen, koji su poleteli iz baze na Kipru uz dopunjavanje goriva u vazduhu.

Napade su izveli satelitskim i laserskim navođenim bombama Pejvej četiri (Paveway IV).

Prema rečima vojnog portparola Huta, bilo je ukupno 72 udara američkih i britanskih snaga.

Zapadni saveznici: Ovo je samoodbrana

Neposredno posle udara, izjave su istovremeno dali američki predsednik Džozef Bajden i britanski premijer Riši Sunak.

Bajden je rekao da je to odgovor na napade Huta na trgovačke brodove u Crvenom moru i da Sjedinjene Države i njihovi saveznici neće oklevati da izvrše još udara ako bude potrebno.

Dodao je i da SAD ne žele širenje sukoba na Bliskom istoku.

Vazdušni udari i krstareće rakete velikog dometa su najmanje rizični i najskuplji za Bajdena u izbornoj godini.

SAD su poslednjih meseci izvele ograničene vazdušne napade za gađanje drugih grupa i Iraku i Siriji koje podržava Iran.

Ali u najboljem slučaju, reč je o odvraćanju. To neće eliminisati pretnju.

Riši Sunak je rekao da je sa britanske tačke gledišta napad na Hute bio samoodbrana.

„Poslednjih meseci, Huti su izveli seriju opasnih i destabilizujućih napada na trgovačke brodove u Crvenom moru, predstavljajući pretnju britanskoj i pomorstvu drugih zemalja“, rekao je Sunak.

„Zajedno sa Sjedinjenim Državama, uz nevojnu podršku Holandije, Kanade i Bahreina, preduzeli smo ograničene, neophodne i proporcionalne akcije u samoodbrani“, rekao je britanski premijer.

Sunak je uverio da će britanski brodovi nastaviti da patroliraju Crvenim morem u okviru misije Operacije Čuvar prosperiteta, štiteći trgovačke brodove, i pozvao je Hute da zaustave napade na njih.

Zemlje koalicije stvorene da zaštite brodarstvo u Crvenom moru od jemenskih Huta izdale su zajedničko saopštenje povodom američkog i britanskog udara, u kojem su istakle da ovaj napad smatraju legitimnom samoodbranom.

U saopštenju Sjedinjenih Država i Britanije, kao i Australije, Bahreina, Kanade, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda i Južne Koreje, navodi se da je udar na vojne ciljeve Huta izveden u skladu sa neotuđivim pravom država na individualnu i kolektivna samoodbranu.

Dodaje se da su udari izvedeni preciznim oružjem na Hute i njihovo oružje kojim su „ugrožavali globalnu trgovinu i živote stranih pomoraca duž jednog od najvažnijih morskih puteva“.

Ubuduće će, kako uveravaju zemlje potpisnice izjave, nastaviti da traže deeskalaciju i vraćanje stabilnosti u Crvenom moru.

U decembru je stvorena koalicija za zaštitu brodova od Huta.

Operacija je nazvana „Čuvar prosperiteta“.

Koalicija uključuje 22 zemlje, ali samo SAD i Britanija imaju borbene brodove protiv Huta u Crvenom moru i avijaciju u regionu.

Kasnije su Danska i Grčka takođe obećale da će poslati po jednu fregatu.

Sjedinjene Države u regionu, pored baza u nekoliko zemalja, imaju udarnu grupu nosača aviona koju predvodi nosač aviona Dvajt Ajzenhauer,

Britanci imaju razarač u Crvenom moru i još jedan na drugoj strani Arapskog poluostrva, a treći je upućen u region.

Ratoborne izjave Huta

„Svi umešani će platiti za ovo. Nećemo prestati da napadamo dok ne napustite region, i nećemo prestati da vas gazimo dok vas ne vidimo ponižene.

„Jemen će održati Britaniji i Americi lekciju na moru“, poručio je general-major Jahaf Abdulsalam, član vojnog rukovodstva Huta.

Nešto kasnije, Abdulsalam je objavio da su Huti pokrenuli uzvratne napade na američke i britanske brodove u Crvenom moru.

„Sve pretnje Amerikanaca i Britanaca nas nisu uplašile i neće nas uplašiti, i neće nas naterati da odustanemo od naše dužnosti da podržimo našu braću u Pojasu Gaze“, izjavio je drugi član rukovodstva Huta, Abdulkader al-Mortada.

„Napadima na nas samo će ojačati našu veru i stav da radimo pravu stvar“, dodao je.

Huti, saveznici Irana, postali su aktivniji nakon što je Izrael započeo rat sa Hamasom, palestinskom ekstremističkom organizacijom.

Prvo su pokušali da lansiraju rakete i dronove na Izrael, a zatim su u novembru počeli da napadaju trgovačke brodove.

Tvrde da se na taj način bore protiv jevrejske države, ali su se mete njihovih napada više puta ispostavile da su brodovi koji nemaju nikakve veze sa Izraelom.

Huti se snabdevaju raketama i dronovima iz Irana.

Posle udara na Hute, Rusija je podnela zahtev za hitan sastanak Saveta bezbednosti UN 12. januara.