U susret lokalnim i beogradskim izborima koji se održavaju 2. juna, razgovarali smo s izvršnim direktorom CeSID-a Bojanom Klačarom. U intervjuu koji je dao za Nedeljnik, Klačar se dotakao šansi razjedinjene opozicije da ponovi dobar decembarski rezultat, uključivanja Save Manojlovića u izbornu trku, ali i svega onoga što će političke opcije odlukom o izlasku, odnosno neizlasku na izbore, dobiti.
Na decembarskim brogradskim izborima ujedinjena opozicija bila je nadomak pobede. Kako u svetlu toga gledate na ponovno razjedinjavanje do kog je unutar opozicione koalicije došlo i da li smatrate da je tim cepanjem šansa za “osvajanje” Beograda prokockana?
Šansa za „osvajanje Beograda“ je ozbiljno dovedena u pitanje i pozicija vladajuće stranke je daleko povoljnija u odnosu na decembar 2023, a samim tim i šanse da dođu do većine u Skupštini grada.
Ključni razlog za promenu trendova jesu posledice podele u opoziciji, kako na motivaciju birača, tako i na vođenje kampanje jer se opozicija više bavila sama sobom i izbornim uslovima, a manje očekivanjima biračkog tela. Čini se da je opozicija posle decembra 2023. previše podigla očekivanja birača (u pogledu istrage nepravilnosti i navoda o krađi izbora) pa je njima veoma teško upravljala, što ih je dovelo u lošiju pregovaračku poziciju.
Šta deo opozicije koji se odlučio na bojkot beogradskih izbora tim bojkotom dobija, a šta gubi?
U slučaju da opozicija na predstojećim izborima napravi dramatično lošiji rezultat u odnosu na decembar 2023, onda bi „bojkot opozicija“ mogla da računa sa boljom pregovaračkom pozicijom unutar opozicionog bloka i pojavila bi se kao neka vrsta moralnog pobednika i samim tim bi konzervirali svoj uticaj unutar opozicije. Ako bi opozicija ponovila rezultat iz decembra 2023, ili bi taj rezultat bio makar približno uspešan, onda bi „bojkot opozicija“ morala da se bori za povraćaj svog uticaja unutar opozicionog bloka i smanjio bi im se koalicioni potencijal.
A šta koalicija Biramo Beograd dobija izlaskom na izbore, i šta gubi?
U slučaju dobrog rezultata, dobiće priliku da budu najvažniji akter u opoziciji. Dobiće i važan uticaj unutar institucija, a ako pobede u nekoj od opština ili gradova, moći će da se pohvale da su oni prva lista koja je na nekim izborima pobedila SNS. Ako naprave dramatično lošiji rezultat u odnosu na decembar 2023. (oni plus Kreni promeni), onda ih očekuje kritičan period u kom se moraju reformisati i boriti za prevlast unutar opozicionog bloka.
Kako gledate na to što je SNS prihvatio neke od promena koje je opozicija isticala (npr. usvajanje izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izmena Zakona o lokalnim izborima)? Da li to može pozitivno da se odrazi na izborne uslove 2. juna, i da li očekujete smanjenje broja izbornih nepravilnosti?
To je kompromis koji je u ovoj fazi značio i vlasti i opoziciji. Vlast je time poslala poruku da je spremna da bude konstruktivna i da žele da odgovore na kritike kojima su bili izloženi. Opoziciji je ovaj ustupak značio jer ga mogu prezentovati kao plod uspešnih pritisaka na vlast.
Suštinski, najveći domet i rezultat ove mere je politički dogovor putem kog je on usvojen, ali i činjenica da će dovesti do spuštanja tenzija i relaksacije izbornog ambijenta. Praktično, na nivou smanjenja izbornih nepravilnosti, usvajanje ove mere neće imati velikog efekta jer niko sa sigurnošću ne može da zna o kojim je ljudima reč i da li su oni bili poredmet manipulacija u decembru 2023.
Šta mislite o tome što se Savo Manojlović odlučio da na beogradske izbore izađe u baš ovom političkom trenutku, a ne zimus, kada je opozicija bila ujedinjena? I da li on ima potencijal da SNS-u preotme deo biračkog tela, pre svega onaj koji je uspeo da mobiliše i tokom protesta oko Rio Tinta?
Više je razloga zašto se Savo Manojlović sada kandidovao a ne prošle godine, a tri su najvažnija.
Prvo, ovo mu je bila poslednja prilika jer je velika verovatnoća da će se na sledeće izbore čekati tri, ako ne i četiri godine.
Drugo, na izborima u decembru nije bilo prostora za srednji put: politički život je bio polarizovan na dve liste i svi ostali su bili u problemu zbog strateškog glasanja, pa je Savo Manojlović imao vrlo mali manevarski prostor.
Na kraju, verovatno su uticali i lični razlozi, a to je bojkot SSP i Dragana Đilasa.
Nije realno da Savo Manojlović dođe do SNS birača. On će doći do birača nekadašnje liste Srbija protiv nasilja, delimično do birača Novog DSS i eventualno birača Pokreta Mi. Rio Tinto danas gotovo da i nije tema, a sasvim sigurno nema ni blizu onaj mobilišući potencijal kakva je imala 2021 i početkom 2022.
Tagovi
