„Globalni ekonomski sistem, po kojem je većina zemalja funkcionisala poslednjih 80 godina, prolazi kroz resetovanje, uvodeći svet u novu eru. Postojeća pravila se dovode u pitanje, dok nova tek treba da se pojave“, poručio je glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Pjer-Olivije Gurinša na prolećnom zasedanju te organizacije i Svetske banke u Vašingtonu.
MMF je resetovao i prognozu rasta BDP Srbije za ovu godinu, sa oktobarskih 4,1 odsto na sinoć objavljenih 3,5 odsto, a ministar Siniša Mali je u saopštenju objavio i da je Ministarstvo finansija smanjilo projekciju privrednog rasta za prvi kvartal za ceo procentni poen – sa ranije planiranih četiri odsto na tri odsto.
I dok je Mali u saopštenju ocenio da je obaranje projekcije MMF „sa 4,2 odsto na 3,5 odsto… posledica nasilja i blokada koje se mesecima unazad dešavaju u našoj zemlji“, ekonomisti sa kojima je Nedeljnik razgovarao upozoravaju da je na delu kombinacija nepovoljnih međunarodnih i domaćih faktora, uz neadekvatan model rasta domaće privrede.
LAŽNA KORELACIJA
Mali je u pisanoj izjavi, odmah iza ocene da „neodgovorni politički akteri ne razumeju, ili ih jednostavno ne zanima da su ekonomski rezultati često i odraz političkog delovanja“ dodao da javna potrošnja beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena beleže usporavanje.
„To je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu“, poručio je Siniša Mali.
„Aktuelna politička kriza u Srbiji ima određeni uticaj na privredna kretanja, ali joj se ne može pripisati ukupna korekcija prognoze rasta kakvu je napravio MMF“, kaže za Nedeljnik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Da je ministar Mali ostao samo pri oceni da je niža projekcija MMF „posledica nasilja i blokada“, radilo bi se o navođenju jednog faktora kao razloga za smanjenje što bi bilo metodološki neispravno, upozorava i direktor Instituta za razvoj i investicije (IRI) Nenad Jevtović.
„To bi bilo na ivici da se nazove lažnom korelacijom – nema logičke povezanosti pojava, ali ipak dve pojave koreliraju. Ovakva situacija može biti predmet manipulacije“, upozorava Jevtović.
STVARNI UTICAJ KLJUČNIH FAKTORA
Direktor IRI naglašava da bi razloge za potez MMF trebalo najpre potražiti kroz razumevanje međunarodnih kretanja i usporavanja svetske privrede, a sve kao posledica ekonomske stagnacije, uvođenja carina i poremećenih lanaca proizvodnje i snabdevanja.
Arsić uz sve pomenute „spoljne“ faktore dodaje da je na smanjenje MMF-ove projekcije svakako uticala i neizvesnosti oko primene najavljenih sankcija za NIS, ali i jedna specifičnost srpske privrede.
„Postali cenovno nekonkurentni za proizvodnju zasnovanu na jeftinoj radnoj snazi, bilo da je reč o tekstilu ili auto-delovima i komponentama. Takva preduzeća bi napustila Srbiju i prestala da rade i da nije bilo aktuelne političke krize“, objašnjava Arsić.
DUBLJI PROBLEM MODELA EKONOMSKOG RASTA SRBIJE
Arsić i Jevtović slažu se da ispod svih negativnih uticaja na domaću privredu leži osnovni problem – neodgovarajući model rasta.
„On trenutno zavisi od stranih direktnih investicija i javnih odnosno državnih ulaganja. Strane direktne investicije sa svakom spoljnom ili unutrašnjom krizom su upitne, kao i visoke javne investicije zbog upitnosti njihove efikasnosti i povezanosti sa korupcijom“, smatra Jevtović.
Arsić objašnjava da je upravo usporeni priliv stranih investicija signal da treba napustiti takav model rasta i više se oslanjati na domaće investitore, koji obično bolje sagledavaju prilike u zemlji.
„Drugi korak je da napustimo niskoproduktivne aktivnosti, koje se ionako iseljavaju u države sa zaradama nižim od naših“, zaključuje Arsić.
SRBIJA I POSLE SMANJENJA „ŠAMPION RASTA“
Kada se sagledaju nove, aprilske prognoze rasta koje je objavio MMF, naša zemlja je i dalje na vrhu u svojoj grupi prema očekivanoj stopi povećanja BDP u 2025. godini.
Sa 3,5 odsto, Srbija je najbolje plasirana među evropskim državama u razvoju (Emerging and Developing Europe), gde su svrstane i Rusija, Turska, Poljska, Rumunija, Mađarska, Belorusija, Bugarska kao i sve zapadnobalkanske ekonomije.
MMF očekuje da će privrede ove grupacije država tookm 2025. porastu u proseku za 2,1 odsto, što je lošije od proseka od 3,4 odsto iz prošle godine, ali i bolje od rezultata koji se očekuje od razvijenih evropskih zemalja, a koji iznosi samo 1,4 odsto.
Pri tome, Srbiju bi posebno trebalo da zabrinu projekcije MMF za zemlje sa kojima imamo značajnu saradnju – za Nemačku je prognoziran nulti rast odnosno stagnacija, dok se za privredu Austrije očekuje pad od 0,3 odsto a u italiji rast od svega 0,4 odsto.
Tagovi
