Dobro jutro. Za još jedan utorak smo bliže praznicima, ali nas realnost neumoljivo podseća da opuštanja nema. Sinoć je Amber Alert ponovo aktiviran, unoseći zebnju i neizvesnost, ali srećom, sve se završilo na najbolji mogući način – dečak je pronađen nešto iza ponoći. Studenti još uvek spavaju na fakultetima i radiće to sve do ispunjenja zahteva, a zvanično su blokirani svi fakulteti u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Sve više srednjih škola pridružuje se u blokadama, a poruke podrške studentima stižu sa svih strana.
Pregled današnjeg dana
Utorak donosi niz važnih događaja kako na međunarodnoj sceni, tako i u Srbiji.
Savet bezbednosti UN danas održava odvojene sastanke posvećene situaciji u Siriji i iranskom nuklearnom programu, dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen boravi u poseti Turskoj.
U Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaće danas niz bilateralnih sastanaka. U Predsedništvu će se sastati sa ministrom odbrane Kipra Vasilisom Palmasom, komandantom Komande združenih snaga NATO u Napulju admiralom Stjuartom Mančom, generalnim direktorom Francuske razvojne agencije Remijem Riuom, kao i sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan lordom Stjuartom Pičom.
Takođe, u Institutu za međunarodnu politiku i privredu kineski ambasador Li Ming održaće predavanje o razvoju i spoljnoj politici Kine, dok će se u Medija centru diskutovati o Nacrtu zakona o Pravosudnoj akademiji.
U Narodnoj skupštini danas se održava nekoliko važnih sednica, među kojima su Odbor za administrativno-budžetska pitanja, Odbor za poljoprivredu, kao i zatvorena sednica Odbora za spoljne poslove. Predsednica parlamenta Ana Brnabić sastaje se sa ambasadorom Jermenije Ašotom Hovakimijanom.
Studenti koji blokiraju Univerzitet u Novom Sadu najavili su za danas skup i protestnu šetnju do Skupštine Vojvodine. Danas se održava sednica Skupštine AP Vojvodine, a na dnevnom redu, među 25 tačaka, je i budžet Vojvodine za 2025. godinu. Studenti su pozvali i građane da u što većem broju dođu u 9.00 časova u kampus kod fontane između Pravnog i FTN. Odatle će potom krenuti u protestnu šetnju do Skupštine Vojvodine gde se, kako su naveli, održava sednica na kojoj se odlučuje o budućnosti studenata, a na kojoj „neće biti ni jedne reči o studentskoj borbi niti o smrti 15 ljudi“.
NATO vojna kancelarija za vezu organizuje skup „NATO i partneri 2024: Poverenjem do trajnog mira“ u hotelu „Metropol Palas“, gde će biti izvršena primopredaja dužnosti šefa kancelarije. Među gostima se očekuju visoki zvaničnici NATO-a, kao i ambasadori SAD, Velike Britanije i Nemačke.
Danas se otvara izložba akademika Todora Stevanovića „Okean-Eho-Todor“ u galeriji RTS-a, dok će u Novom Sadu Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ dodeliti godišnje nagrade.
U današnjem sportskom programu pažnja je usmerena na košarku i 16. kolo Evrolige. Košarkaši Partizana večeras u 20.45 u beogradskoj Areni dočekuju francuski Asvel u potrazi za važnom pobedom pred domaćom publikom. Očekuje se pun stadion i podrška navijača, koji će pokušati da dodatno podignu moral ekipi trenera Željka Obradovića u borbi za plasman među osam najboljih.
U ostalim utakmicama 16. kola Evrolige igraće se nekoliko zanimljivih susreta:
- Monako dočekuje Bajern iz Minhena (19.00),
- Makabi igra protiv Baskonije u Tel Avivu (20.05),
- Panatinaikos će ugostiti Milano u Atini (20.15),
- Barselona će na svom terenu odmeriti snage sa Fenerbahčeom (20.30), što je jedan od derbija večeri,
- Pariz će ugostiti lidera tabele, Real Madrid (20.30),
- dok će Alba Berlin i Žalgiris iz Kaunasa zaključiti program (20.45).
Takođe, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti organizuje se okrugli sto o formalizaciji rada neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina, dok će Evropski pokret u Valjevu predstaviti rezultate istraživanja o odnosima Srbije i EU. Udruženje „Oganj“ organizuje panel diskusiju o kremaciji u Medija centru, a Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije predstaviće dokumente sa preporukama za unapređenje položaja nezavisne kulture.
ŠTA SE JUČE DEŠAVALO
Jučerašnji dan je obeležilo istraživanje Amnesti internešnela o tome da srpska policija i obaveštajne službe koriste špijunski softver za nadzor telefona novinara, aktivista i drugih pojedinaca. Izveštaj objašnjava kako se mobilni forenzički proizvodi izraelske kompanije Cellebrite koriste za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja novinara i aktivista. Cellebrite je saopštila da istražuje navode da su njen softver „koristili srpski zvaničnici da hakuju telefone desetina novinara i aktivista“, piše u ponedeljak Tajms ov Izrael. Direktor kompanije Dejvid Dži rekao je da postavljanje softvera za nadzor na uređaje „apsolutno nije“ ono što rade.
Američki Stejt department izrazio zabrinutost zbog upotrebe špijunskih softvera za praćenje novinara i disidenata, ali da je odbio da direktno komentariše izveštaj Amnesti internešenala da su vlasti u Srbiji koristile softvere da špijuniraju aktiviste i novinare, prenosi danas Glas Amerike.Evropska komisija je povodom navoda Amnestija saopštila da je „Svaki potvrđeni pokušaj nelegalnog pristupanja podacima građana, uključujući novinare i političke neistomišljenike – neprihvatljiv“.
U tom kontekstu i Pokret slobodnih građana (PSG) zatražio je hitnu ostavku direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimira Orlića i suspenziju svih uključenih u navodnu nezakonitu zloupotrebu digitalnih tehnologija korišćenih za praćenje građana koji su privođeni na protestima.
Kada je reč o slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu, osumnjičena v.d. direktorka Infrastrukture železnica Srbije Jelena Tanasković na saslušanju u tužilaštvu prebacila je svu odgovornost za projekat rekonstrukcije Železničke stanice Novi Sad na bivšeg ministra Gorana Vesića, Tanasković je u iskazu pred tužiocem tvrdila da je Vesić insistirao da on vodi sve projekte jer se navodno tako dogovorio sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pokazuju dokumenti u koje je Nova ekonomija imala uvid. „Ministar Vesić mi je rekao da je to jedini uslov da budem direktor, da prihvatim da on apsolutno upravlja i vodi sve projekte, jer je on navodno dogovorio sa predsednikom da se svi projekti isključivo tako vode“, rekla je Tanasković u izjavi datoj 22. novembra u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu.
Premijer Miloš Vučević izjavio je juče da je za Vladu Srbije tema zahteva studentskih protesta završena, jer su, po njegovim rečima, ispunjeni svi zahtevi koje je postavio „deo studenata koji blokira fakultete u zemlji“. Vučević je posle sastanka sa predstavnicima Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) u Beogradu rekao da su ispunjeni svi zahtevi sa studentskih blokada, od objavljivanja dokumenata o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, do povećanja budžetskih davanja za materijalne troškove fakulteta.
Blokada gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu traje i dalje, a učenici te škole više nisu u školskom dvorištu već unutar školske zgrade, javili su dopisnici u ponedeljak popodne. Direktor škole, koji je i predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković klečao je satima na stepenicama ispred ulaznih vrata te ustanove, ne objasnivši ni učenicima ni novinarima taj svoj postupak. Na vratima kraj kojih direktor kleči, vidi se natpis „Jovina je u blokadi“.
Predstavnici četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika u Nišu odlučili su da škole u tom gradu u petak, 20. decembra obustave nastavu u znak podrške studentima fakulteta koji su u blokadi i protestu. Nastava će biti obustavljena u školama u kojima deluju Sindikat prosvetnih radnika Niša, sindikat „Nezavisnost“, Sindikat radnika u prosveti Srbije i Sindikat obrazovanja.
Studenti Medicinskog fakulteta u Nišu izglasali su blokadu te visokoškolske ustanove, tako da su od ponedeljka uveče svi državni fakulteti u Nišu u protestu.
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je u ponedeljak u Beogradu da bi eventulane američke sankcije kompaniji NIS bile uperene protiv Rusije, a ne Srbije, i da Vašington neće učiniti ništa što bi nanelo štetu srpskoj ekonomiji.
Vladi nemačkog kancelara Olafa Šolca Bundestag je u ponedeljak izglasano nepoverenje, čime je u Nemačkoj, zemlji sa najviše stanovnika i sa najvećom privredom u EU, otvoren put za prevremene izbore krajem februara.
NASLOVNE STRANE
DANAS – „Niko, pa ni Vučić, ne sme da se meša u rad tužilaštva“, povodom izjave premijera Miloša Vučevića da se predsednik države Aeksandar Vučić umešao u davanje dokumentacije jer je tužilaštvo o tome ćutalo. O blokadama: „Studentski bunt sve masovniji i istrajniji“.
NOVA – „Usijanje“, o rastu broja učesnika protesta. Poznati košarkaš Dejan Bodiroga: „Sa radošću gledam na proteste studenata“.
POLITIKA – „Hil: SAD nemaju nameru da naškode srpskoj privredi“, kakve sankcije Amerika može da uvede NIS-u. List piše i „Kako je Asad prebacio 250 miliona dolara u Moskvu“.
ISTORIJSKI PRETRES
U Lisabonu, na današnji dan 1531. godine, pod papinom palicom, inkvizicija je bacila prve senke na portugalske trgove, gde danas sunce bezbrižno grejalo turiste. Samo sedam godina kasnije, papa Pavle III iz Rimaizopštio je iz crkve engleskog kralja Henrija VIII,
Sa druge strane Atlantika, mnogo vekova kasnije, preminuo je Simon Bolivar. „Neću umreti kao tiranin,“ rekao je, a ipak su ga sopstveni ljudi sumnjičili kao pretnju slobodi. El Libertador, kako su ga zvali, oslobodio je Peru, Venecuelu, Ekvador, ali nije uspeo da oslobodi svoje ideale od izdaje.
Dok je svet decembra 1903. bio uronjen u svakodnevicu, dva brata sa prezimenom Rajt su prkosila zakonima prirode. Njihov „Flajer I“ uzleteo je među peščane dine Severne Karoline. Možda su i sami bili zatečeni kad se letilica zadržala u vazduhu čitavih 59 sekundi. Braća rajt izumela su preteču današnjeg aviona.
Nekih pedeset godina kasnije, decembar je imao mračniju pozadinu. Montevideo je gledao kako nemački ratni brod „Admiral Graf fon Špe“ tone u zalivu La Plata. Posada, kapetan, ožiljci Drugog svetskog rata… svi su nestali pod talasima, kao da će more isprati ratne grehe.
Godine 1948. holandske trupe prodrle su u Džakartu, pokušavajući da uguše želju Indonežana za slobodom, a 1973. Rim je bio poprište tragedije na aerodromu, samo 12 godina kasnije u Madridu je ples života prekinut požarom u diskoteci – 83 duše nestale su u plamenu muzike i dima.
Rumunija 1989. godine: masovni protesti, krv na ulicama i kraj režima Čaušeskua.
Na današnji dan, pre dve godine, preminuo je Siniša Mihajlović proslavljeni srpski fudbaler i fudbalski trener, poznat po izuzetnom talentu, upornosti i harizmi, kako na terenu, tako i van njega. Rođen je 20. februara 1969. godine u Vukovaru, tadašnjoj SFR Jugoslaviji. Njegovo ime zauvek će ostati upisano u istoriju fudbala, kako zbog igračkih kvaliteta, tako i zbog njegovog kasnijeg trenerskog angažmana.
LEKTIRA ZA DANAS
Kao nikad do sada, rat u Ukrajini, u suštini spoljnopolitička tema, izazvao je strastvene debate unutar Republikanske stranke. „Globalisti“ su zamerali predsedniku Džozefu Bajdenu što nije dovoljno angažovao Sjedinjene Države na strani Kijeva; „izolacionisti“, među kojima se posebno istakao Džejms D. Vens, kandidat za potpredsednika Donalda Trampa, smatraju da su američki prioriteti na drugim mestima. O tome ćete opširnije čitati na sajtu Velikih priča, u tekstu koji je originalno objavljen u novembarskom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku.
Nešto krene po zlu, igrači igraju ispod očekivanja, tabela postaje problem… hej, nema problema. Zovite Duška Ivanovića – piše sjjani Vlada Novaković u svom tekstu Najbolji vatrogasac Evrolige
A kako je kviz na jednoj domaćoj televiziji nedavno podsetio na Donovana i njegove „Boje“ objasniće Nikola Božilović u novom tekstu Cvetni antiratni pesnik.
A da li ste nekada imali panični napad? Dobro je setiti se kod paničnog napada da ne može dugo da traje, da je pik anksioznosti i da se nakon toga smirujemo, ako i zaboravite, tu je Jelena Luković da vas podseti.
Uživajte u novim Velikim pričama.
