Treći ponedeljak u januaru proglašen je najdepresivnijim danom u godini, a naziva se Blue Monday (Plavi ponedeljak). Ove godine je to 15. januar. Kako stručnjaci kažu, na današnji dan najjače se osećaju posledice duge zime, kao i postpraznična melanholija.
Kako je decembar je mesec pun druženja, slavlja, porodice, poklona, veći troškovi stignu na naplatu baš kada se ‘’balon’’ izduva, a stvar koja dodaje na težini su često i novogodišnje odluke koje smo često doneli, ali ne još i započeli sa njihovom realizacijom. Sve pomenuto upravo ovaj ponedeljak čini možda i težim no što on i jeste.
Iako su mišljenja stručnjaka na ovu temu podeljena, jedni smatraju da je reč samo o jefitnom marketinškom triku, dok drugi veruju da je ovo ‘’proglašenje’’ utemeljeno na čvrstim argumentima, ipak za one koje se osećaju depresivno, anksiozno ili teskobno, odlučili smo da podelimo nekoliko saveta iz prethodnog razgovora sa našom stručnjakinjom, kliničkim psihologom, Nevenkom Šaponjić o tome kako smanjiti anksioznost.
Disanje
U trenutku kada se osećate anksiozno prebacite svoj fokus na disanje. Prebacivanjem fokusa na disanje, prebacujes svoj misaoni tok na disanje. Dišite duboko i uradite vežbu za disanje takozvano box disanje. Udisati na nos brojeći do 4 sekunde, onda zadržavati dah 4 sekunde, posle toga 4 sekunde izdah, polako izdisati na nos i opet zadržavati dah 4 sekunde i opet ponoviti ceo postupak. Znači 4 sekunde udah, 4 sekunde zadržavati dah, 4 sekunde izdah i 4 sekunde zadržavati dah i opet sve ispočetka. Ovu vežbu ponovite nekoliko puta dok se ne smirite. Takođe se preporučuje da je radite svakodnevno, bar tri, četiri minuta dnevno. Neka istraživanja pokazuju pozivitan uticaj disanja na anksioznost i stres, pogotovo jer praktikovanjem svesnog dubokog disanja se svakodnevno smanjuje nivo kortizola u krvi koji hormon stera i okidač je za mnoge zdravstvene bolesti.
Fizička aktivnost
Fizička aktivnost je dobra za fizičko i mentalno zdravlje. Neke studije pokazuju da redovna fizička aktivnost prouzrokuje iste efekte kao neki lekovi za anksioznost i depresiju. Nađite svoj način fizičke antivnosti, to može biti svakodnevne šetnje u prirodi, pored reke, kroz park, šumu ili neki grupni treninzi (fitnes, pilates, zumba), neka vrsta plesa, teretana. U mnogim slučajevima ljudi „izbacuju“ stres kroz trening.
Zapisujte svoje negativne misli
Vrlo je važno biti svestan svojih negativnih misli jer one podstiču anksioznost. Prepoznajte kada, gde i u kojim okolnostima vam se javljaju negativne misli. Kada se jave, uzimite posebnu svesku i svaku misao zapišite. Posle toga pročitajete svaku misao i za svaki negativnu misao osmislite pozitivnu koju je ublažava. Važno je da izmenjena negativna misao bude realna. Primer studenta koji ima anksioznost od ispita, „Neću položiti ispit“, je negativna misao, pozitivna misao „Iako sada ne položim ispit, imam drugi rok“ ili „Ako padnem ispit znaću šta treba da učim bolje i više za sledeći rok“. Vežbajte ovu praksu menjanja negativnih misli u pozitivne redovno sve dok ne uvidite da više obraćate pažnju na to šta mislite.
Vodite računa o svom zdravlju
Trudite se da jedete zdravo, da pijete dosta vode, da budete naspavani, bez alkohola i cigareta. Zdravo telo je manje podložno stresu i anksioznosti. Alkohol u trenutku kada ste pod stresom vas možda smiruje, ali kasnije samo više pojačava anksioznost. Pušači često posegnu za cigaretom u stresnim situacijama, a u kombinaciji sa alkoholom na duže staze možete stvoriti zavisnost. Izbegavajte slatkiše, masnu i puno začinjenu hranu. Ta vrsta ishrane utiče na hormone u telu koji, ako su u disbalansu utiču na povećanje anksioznosti.
Vežba u situacijama napade panike
Kada se desi ta situacija napada panike, pokušajte da što više zaposlite svoj mozak. U tom trenutku okrenite se nekim računskim operacijama, sabirajte i oduzimajte neke velike brojeve. Brojte u nazad od 1000, pristetite se svih brojeva telefona koje znate, nabrojte dvadest predmeta koje vidite u prostoriji ili oko sebe, uzmite novine i rešavajte neke komplikovane ukrštene reči ili sudoku. Ovim vežbama više uključujete racionalni deo mozga, pa samim tim menjate fokus misli.
Radite stvari koje volite
Da bi smanjili aknsioznost radite stvari koje vas opuštaju, čine radoznalim i srećnim. To može biti neki hobi u kojem se „izgubite“ da li je to slikanje, šivenje, pravljenje nečega što volite, nakita, stvari. Poboljšajte svoju kreativnost tim radnjama jer to utiče na opuštanje.
Ovo su sve predlozi kojima sami možete da smanjite anksioznost i pomognete sebi. Za otklanjanje uzroka anksioznosti neophodan je rad sa stručnim licem, psihologom ili psihoterapeutom, a nekada i uključivanje medikamenata.
