Neke od najbogatijih evropskih zemalja su se prošlog meseca našle u haosu dok su podivljale reke provaljivale iz svojih korita u Nemačkoj i Belgiji, potapale gradove, kršile parkirane automobile o stabla i ostavljale Evropljane zabezeknute pred snagom destrukcije kojoj svedoče. Svega nekoliko dana ranije, na severozapadu Sjedinjenih Država, oblasti poznatoj po hladnom, maglovitom vremenu, stotine ljudi je umrlo od vrućine. Paklene temperature poharale su i Evropu, a niz zemalja opustošili su požari: Kanadu, Ameriku, Grčku, Tursku, Alžir.
Ove katastrofe samo su podvukle dve esencijalne činjenice: svet u celini niti je spreman da uspori klimatske promene, niti da sa njima živi.
Nedavni događaji obogaljili su neke od najimućnijih nacija u svetu čije je bogatstvo nastalo sagorevanjem uglja, nafte i gasa više od jednog veka – aktivnostima koje su upumpale u atmosferu štetne gasove koji sada zagrevaju čitavu planetu.
“Kažem ovo kao Nemica: ideja da možete da umrete od vremena je potpuno strana”, navodi Frederike Oto, fizičarka sa Univerziteta Oksford koja se bavi proučavanjem odnosa ekstremnih vremenskih uslova i klimatskih promena. “Ne postoji čak ni svest o tome da je adaptacija sada nešto nužno.”
U poplavama u Evropi je stotine ljudi stradalo ili nestalo, a postavlja se pitanje da li su nadležne vlasti na adekvatan način upozorile javnost na rizike.
Ipak, važnije je pitanje hoće li sve brojnije katastrofe u razvijenom svetu imati uticaja na odluke koje najuticajnije zemlje i kompanije donose sa ciljem da smanje emisiju štetnih gasova.
I ovo pitanje postavlja se neposredno pred klimatski samit Ujedinjenih nacija koji će biti održan u Glazgovu u novembru, u najkritičnijem trenutku pregovora o načinima da se emisija štetnih gasova smanji dovoljno da se zaustave najgore posledice klimatskih promena.
Ceo tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki broj Nedeljnika od četvrtka, 19. avgusta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
