Na ulasku u četvrtu sezonu vidljivog zagađenja, kroz smog o smogu pričamo sa Bojanom Simišićem, vođom pokreta za borbu protiv zagađenja životne sredine – „Eko straža“. Bojan po struci nije ni političar ni ekolog već je samo otac kome je dojadilo da mu se klinci igraju ispred prečišćivača vazduha umesto u dvorištu. Zato je pre skoro četiri godine započeo ovu borbu. Pričali smo o tome zbog čega su PM 2,5 čestice toliko štetne, koja je vajda od protesta, zašto od smoga više ne vidimo ni drvo ispred zgrade i ima li svetla na kraju tunela.
Ako govorimo o uzrocima, u kojoj meri su generatori zagađenja veliki državni sistemi poput termoelektrane u Obrenovcu, a u kojoj meri su to individualna ložišta?
Studije su pokazale da individualna ložišta jesu veliki problem, ali ne i jedini. U Valjevu gde imamo hiljadu dimnjaka, kada padnu temperature, ceo grad se ispuni tim gasovima. Kada je agencija za zaštitu životne sredine radila prvu analizu, tada su u onoj „statističkoj piti“ individualna ložišta činila 50-60 odsto zagađivača. Ali u ovoj studiji nije obuhvaćeno sekundarno čestično zagađenje. Termoelektrane emituju sumpor-dioksid koji se kada ode visoko u atmosferu usled hemijske reakcije vraća dole kao sekundarno čestično zagađenje. To je bitno zato što je u Beogradu 26% zagađenja upravo od ove termoelektrane. Podaci koji su predstavljeni u SEPA istraživanju mogu nam dati deo slike, ali bi za kompletan odgovor bilo potrebno uraditi hemijsku analizu čestičnog zagađenja u našoj državi, što se nažalost trenutno radi sporadično. Ne možemo kriviti samo individualna ložišta, a i kada se govori o tim ložištima, nije isto ako neko koristi kvalitetan pelet u kvalitetnoj peći i izolovanoj kući ili neko gori staru garderobu i otpadno ulje iz auto-servisa.
OVAJ TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 8. DECEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS
NA POKLON SE DOBIJA NOVI BROJ MAGAZINA ISTORIJA
Tagovi
