Bojana Perić je diplomirani inženjer za zaštitu životne sredine. Potpredsednica je Saveza za zaštitu životne sredine u NALED i aktivno učestvuje u kreiranju strategija, izmenama i unapređivanju zakonske regulative u oblasti upravljanja otpadom, gde je član različitih radnih grupa.
Koliki je značaj cirkularne ekonomije?
Svima nam je poznat današnji koncept da nešto uzmemo iz prirode, napravimo neki novi proizvod, iskoristimo ga i odbacimo otpad koji nakon toga preostane. To je linearna ekonomija u kojoj za proizvodnju koristimo sirovine koje se kasnije ne obnavljaju. U praksi to znači da nema ponovne upotrebe, nema recikliranja a kao rezultat imamo otpad koji završi u prirodi i ima negativne posledice po životnu sredinu. Cirkularna ekonomija, sa druge strane, omogućava zatvoreni krug korišćenja resursa i produžava njihov životni vek. Osigurava da se materijali iznova koriste kako bi se smanjio negativan uticaj na planetu. Spaljivanje i deponovanje otpada treba da budu poslednje opcije, a pre njih se treba držati hijerarhije u upravljanju otpadom i ići ka smanjivanju njegove količine, ponovnoj upotrebi i reciklaži. Princip 3R – reduce, reuse i recycle – većini je poznat ali se slabo primenjuje jer, nažalost, nije deo naših potrošačkih navika. Moramo biti svesni da su prirodni resursi ograničeni da bismo ih jednokratno koristili.
Zašto je bitan sistem primarne selekcije otpada?
Naša zemlja treba da se vodi ciljevima koje propisuje regulativa EU u sferi cirkularne ekonomije.
Naime, postavljeni su prioritetni ciljevi u oblasti upravljanja otpadom u pogledu njegovog pretvaranja u resurs kroz strogu primenu principa hijerarhije upravljanja otpadom. Princip podrazumeva smanjenje ukupnog stvaranja otpada, smanjenje odlaganja otpada koji se može reciklirati i obezbeđivanje visokokvalitetnog recikliranja.
Kako bismo sve to osigurali, potreban nam je pravilno uspostavljen sistem primarne selekcije koja podrazumeva da građani otpad odvajaju na mestu nastanka, u svojim domovima.
Esencijalno je adekvatno razdvojiti otpad kako bi materijal mogao da uđe u proces reciklaže i ponovnu upotrebu. To znači da jedna kanta nije rešenje za uspešnu reciklažu. Primere uspešne reciklaže imamo u nekim zemljama zapadne Evrope gde se otpad razdvaja u što više različitih frakcija kako bi mogao da bude adekvatno iskorišćen. Ljudi treba da prihvate da je to neizbežan proces kako bismo smanjili deponije oko nas. Odgovornost je na svima nama, prvenstveno od produžene odgovornosti privrede koja treba da preispita od kog materijala pravi ambalažu, da li se u praksi ona može reciklirati i da li postoji sistem koji to podržava. Vratiti se na početak, na materijal koji ima ekonomski održivi put reciklaže i promeniti trenutnu statistiku po kojoj čak 85% ili 2,4 miliona tona komunalnog otpada završava na 138 nesanitarnih deponija – smetlišta i preko 3.000 divljih deponija.
Gde vidite sistemsko rešenje i kako ga primeniti u praksi?
Sistemsko rešenje je u saradnji lokalnih samouprava i operatera koji su odgovorni za upravljanje ambalažnim otpadom. Operateri su karika koja treba da poveže privatni i komunalni sektor kako bi građanima dali najbolje rešenje da učestvuju u zaštiti životne sredine. Mi smo spona koja privredi treba da ukaže da je potrebno naći ambalažu koja može imati upotrebnu vrednost, da pronađe alternativna rešenja. Trenutno sarađujemo sa 17 javno-komunalnih preduzeća na teritoriji Srbije gde kroz različite modele saradnje pokušavamo da uspostavimo one najbolje koji će nas voditi do cirkularne ekonomije.
Depozitni sistem i izmene zakona
Sledeće godine nas očekuje izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu koji nam može doneti ozbiljne izazove u funkcionisanju celokupnog tržišta upravljanja ambalažnim otpadom. Jedna od ključnih promena se odnosi na depozitni sistem koji podrazumeva da kada kupite napitak, plaćate depozit koji vam se vraća kada vratite praznu ambalažu. Taj sistem nosi visoki procenat reciklaže ambalaže od napitaka ali nije dovoljan jer ne rešava sistemski problem upravljanja ambalažnim otpadom. Poređenja radi, ukoliko takav sistem predstavlja krov kuće, primarna selekcija predstavlja njene temelje.
Tagovi
