Jedan je bio Muhamed Ali, najveći bokser svih vremema, heroj mitskog duela održanog u Kinšasi 1974. Uz njegovo ime, u bokserskom panteonu stoje i imena Mersela Serdana, Rokija Marčana ili Majka Tajsona. A tu su i hiljade anonimaca plaćenih po rundi, najčešće poteklih iz radničke klase, za koje je ovaj sport izgubio svoj nekadašnji sjaj.
Moj otac, amaterski bokser iz Normandije, nikad nije pomišljao da bi se jednog dana mogao naći u ringu, go do pojasa, kao pravi profesionalni bokser, dok u publici sede Žan-Pol Belmondo, inače veliki obožavalac boksa, i Alen Delon, ambiciozni bokser iz filma Roko i njegova braća, jednog od očevih omiljenih filmova. Tog je dana moj otac trebalo da se bori u Parizu sa jednim izraelskim šampionom, koji je za sobom imao nastup u četvrtfinalu Olimpijskih igara i pobede u brojnim međunarodnim mečevima. „Prava gromada!”, priseća se moj otac sa divljenjem u očima. Sa svojih tadašnjih 27 godina, on je upravo bio postao šampion Normandije u amaterskom boksu, što je po sebi već bilo jedno lepo dostignuće.
Televizijski kanal Canal Plus u to je vreme snimao bokserske mečeve. „Dok smo se peli u ring, čitali su beskonačnu listu priznanja koje je osvojio moj protivnik. Kad je na mene došao red, rekli su samo ’Derkaui, šampion Normandije’ i to je bilo to. Sudija me oljuštio pogledom i šapnuo mom treneru: ’Ovo je profesionalni meč, vaš bokser mora da skine majicu!’ I skinem je ja. A osećam se ko da sam se skinuo go pred celim svetom. Tačno ko komad mesa bačen u arenu. Sav krem društva je bio tamo, a ja kao da izigravam mečku za njih.” „Lepi rasni šampion, Izraelac Šmuel Jason, pomešće Derkauija”, piše u legendi ispod slike njihove borbe objavljenje u jednom sportskom žurnalu. „Bio sam na patosu već u prvoj rundi. Glava mi je zvonila. Treće runde se više ni ne sećam. Sećam se da sam se probudio u svlačionici. Otvaram oči, vidim ovog što me previja, kažem mu: ’Jesam izgubio ili šta?’ Kaže on meni: ’Izgubio si na poene!’ Čak ni on nije skapirao da sam izgubio pamćenje, moj trener još manje!”
Nameštene opklade
Nakon ovog meča s iskusnijim izraelskim protivnikom, moj otac je postao jedna od razbijenih njuški, proleter koji se boksom bavi da zabavi mase i, u slučaju pobede, za nekoliko novčanica brzo uguranih u trenerov džep. Pravi „komad mesa”. Američki pisac Džek London, koji je u mladosti učestvovao u brojnim tučama pre nego što je postao amaterski bokser, autor je nekoliko priča o boksu, a najupečatljivija od svih je svakako priča pod nazivom A Piece of Steak – „Komad mesa”.. U ovom svedenom i mračnom tekstu, London priča priču o Tomu Kingu, starom bokseru na kraju profesionalne karijere. Nakon što su dani slave ostali iza njega, postao je toliko siromašan da nije imao novca ni da kupi komad mesa kako bi nahranio svoju porodicu. Iako iscrpljen, on odlučuje da se ponovno popne u ring i suoči se sa Sandelom, mladim bokserom u usponu, pri čemu je pravi ulog borbe bila suma obećana pobedniku: „Ako pobedim, to je trideset dolara, mogu vratiti sve dugove i još da mi nešto ostane. Ako izgubim, neću imati ništa, čak ni penija da se vratim kući.” Nije uspeo, tužno dokazujući publici da je bila u pravu kada se kladila na mladog lokalnog junaka umesto na istrošeni komad mesa. Otkud ovakav fokus na meso? „Na samim počecim boksa, brojni bokseri su dolazili iz redova mesara, čiji posao zahteva (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
