Danas se obeležava Svetski dan bubrega. Zbog čega je to veoma značajno?
Svetski dan bubrega uspostavljen je još 2006. godine sa ciljem da istakne i predoči značaj očuvanja zdravlja bubrega i posledice narušavanja njihove funkcije. Pored opštepoznate činjenice da bubrezi služe za odstranjivanje krajnjih produkata metabolizma, oni imaju još niz veoma značajnih funkcija u našem organizmu, kao što su regulacija krvnog pritiska, obezbeđivanje normalne koncentracije elektrolita u krvi i adekvatnog broja crvenih krvnih zrnaca, te očuvanje građe kostiju. Značaj bolesti bubrega prepoznat je u globalnoj stručnoj javnosti kao jedan od vodećih uzroka prerane smrti i smanjenja kvaliteta života, a procenjeno je da oko 850 miliona ljudi širom sveta ima neki od stadijuma hronične bolesti bubrega.
Šta je hronična bubrežna bolest (HBB) i koliko ljudi u našoj zemlji ima pomenutu bolest?
Hronična bolest bubrega predstavlja trajno i progresivno narušavanje bubrežne strukture i funkcije. Nema preciznih podataka o broju ljudi u našoj zemlji koji boluju od HBB. Međutim, na osnovu podataka iz dostupnih registara, procenjuje se da svaki deseti građanin ima neki od stadijuma HBB, a taj procenat varira u zavisnosti od životne dobi i samog stadijuma bolesti. U Republici Srbiji oko 6.000 ljudi ima terminalnu bubrežnu slabost odnosno potpuno otkazivanje funkcije bubrega i zahteva lečenje nekim od metoda zamene bubrežne funkcije, od kojih je hemodijaliza najzastupljenija.
Kako se dijagnostikuje, a kako leči HBB?
Određeni biohemijski parametri krvi i mokraće su ključni za postavljanje dijagnoze HBB, uz dodatne dijagnostičke metode poput ultrazvučnog pregleda bubrega i drugih. Iako lako dostupne, utisak je da se još uvek nedovoljno ili neblagovremeno sprovode. Važno je istaći da su bolesti bubrega u ogromnom procentu bezbolne i u ranijim stadijumima ne daju simptome, te je neophodno imati svest o njihovom postojanju i učestalosti kako bi se na vreme prepoznale i dijagnostikovale.
Imajući u vidu da su šećerna bolest i povišeni krvni pritisak najčešći uzročnik HBB, pre svega imperativ je adekvatno lečenje ovih bolesti, kao i sprovođenje prethodno pomenutih dijagnostičkih procedura za rano otkrivanje oboljenja bubrega. Takođe, eliminacija drugih faktora rizika, poput pušenja, gojaznosti, neadekvatne ishrane, kao i nestručno i olako uzimanje određenih lekova veoma je važno za očuvanje zdravlja bubrega i posledično, celog organizma. Odnedavno postoji novija grupa lekova, poput SGLT2 inhibitora, koji su pokazali veliku efikasnost u lečenju HBB.
Šta je kardiorenalni sindrom?
Kardiorenalni sindrom je posledica neraskidive veze i funkcionalnih odnosa ovih vitalnih organa – srca i bubrega. Poremećena funkcija jednog organa, dovodi do disfunkcije drugog. Dakle, kod srčane slabosti, tj. nemogućnosti srca da obezbedi adekvatnu cirkulaciju krvi, dolazi i do disfunkcije bubrega, a posledično do dodatnog pogoršanja srčane funkcije, i tako se zatvara taj začarani krug. Načelno, isti začarani krug se uspostavlja i prilikom otkazivanja rada bubrega, samo je redosled drugačiji. Nagomilana znanja o mehanizmima ovih uticaja i procesa dovela su i do razvoja novih terapijskih pristupa i inovativnih lekova, dostupnih i u našoj zemlji. Upravo iz ovog razloga, kontinuirana edukacija lekara veoma je bitna radi propisivanja adekvatne terapije.
Opšte je poznato da je prevencija pola zdravlja. Da li je to slučaj i sa HBB, odnosno kardiorenalnim sindromom?
Ne treba olako shvatiti, štaviše floskularno prići staroj narodnoj izreci: „Bolje sprečiti nego lečiti.“ To je zapravo suština očuvanja kvaliteta i dužine života. Prevencija svake bolesti, pa i bolesti bubrega predstavlja najbolji pristup segmentu života koji se zove zdravlje. Stoga je apel usmeren na eliminaciju svih faktora rizika na koje možemo da utičemo – nulta tolerancija pušenja, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, redovne lekarske kontrole i pozitivan odnos prema životu, jer život nema reprizu.
Tagovi
