Nije Milovan Đilas zapisivao svoje misli u kovertu, da ih otvorimo jednog dana, da vidimo da je bio u pravu. Nije ih zapisivao, zapravo, uopšte sa promišlju da li će ih iko, osim njegovog sina Alekse Đilasa, ikada i čitati – u par navrata bi beležio i želju da dnevnici budu spaljeni, da bi na kraju ostavio odluku Aleksi da uradi s njima šta misli da je najprikladnije. Kako su i zašto sada objavljene (u izdanju Vukotić medije) dnevničke beleške Milovana Đilasa, koje je i sam pročitao u celini tek prošle godine, Aleksa Đilas je govorio u opširnom intervjuu za Nedeljnik sa porukom da sada, kada retorika u „regionu“ previše podseća na devedesete, možda mogu da pomognu da „sadašnje primirje postane trajni mir“.
SCG
Kada je proglašen sporazum Srbije i Crne Gore o ostanku u zajedničkoj državi koja će se zvati SR Jugoslavija, Milovan Đilas je pozitivno gledao na takav ishod: „To je u skladu s mojim gledanjima. Možda bi neke odredbe, ekonomske, mogle otpasti, odnosno naglasiti jače pravo na samostalnost.“
Već 19. februara dolazi do malog obrta, ideja o SR Jugoslaviji nije prošla test vremena ni od nekoliko dana:
„Razmišljajući, još jednom, o odnosu Srbija – C. Gora: bolje bi bilo da je C.G. proglasila nezavisnost i tražila priznanje, pa se onda zbližavala sa Srbijom. A i naziv Jugoslavija za tu zajednicu je apsurdan, čim nema u njoj Hrvata: treba se osloboditi, čim se radi o politici, sentimentalnih sećanja i tužnih nada. Jer, na kraju, ovo ‘ujedinjenje“ rade vlade politički potrošene, kao ’potvrdu’ da su za Jugoslaviju koju su faktički razbile.“
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 5. maja
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
