Gotovo tri četvrtine građana koji su investirali u solarne panele očekivalo je da će im računi za struju biti niži od 40 do 100 odsto. Više od tri četvrtine njih (78%) instalaciju je finansiralo iz svog džepa. Danas svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete, a glavni razlog je nepovoljan način obračuna na računima koji im stižu iz EPS-a. To je pokazalo prvo istraživanje NALED-a o prozjumerima, sprovedeno uz finansijsku i tehničku podršku USAID projekta „Bolja energija“.
Prvo što bi kupci-proizvođači uradili da poprave svoj položaj jeste usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja. To se poklapa i sa jednim od ključnih predloga NALED-a, u okviru seta od 15 preporuka kako unaprediti status prozjumera i isplativost njihovih investicija, koji su predstavljeni javnosti.
Potrebno je jasno definisati pojam utrošene energije i precizirati da se sve dažbine obračunavaju na višak preuzete energije od EPS-a, umanjen za eventualno ranije ostvarene viškove u sopstvenoj proizvodnji. Nakon što je izmenama Zakona o PDV-u taj problem rešen kada je reč o obračunu poreza, potrebno je isto uraditi i za akcizu i naknadu koje prozjumeri plaćaju.
– Među glavnim preporukama jeste i donošenje niza mera koje bi omogućile stambenim zgradama da budu kupci-proizvođači, čak i kada nisu vlasnici elektrane, jer predstavljaju veliki potencijal u ovoj oblasti. Potrebno je da im se omogući otplata investicije preko objedinjene naplate (infostana), kao i da se vlasnicima stanova, podstanarima i drugim potencijalnim zakupcima dozvoli zakup dela krova na koji bi postavili panele – kaže profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović koji je kao jedan od eksperata učestvovao u izradi preporuka.
Na stolu su i preporuke da se obezbede posebni republički podsticaji za ulaganje u solarne panele, osigura da odnos cene za struju koju prozjumeri isporuče EPS-u i preuzmu iz elektromreže bude unapred predvidiv kako bi mogli da izračunaju u kojoj meri će im se investicija isplatiti, kao i preporuke za unapređivanje procedura priključenja na elektrodistributivnu mrežu. Prozjumeri su u istraživanju istakli da administrativne procedure u vezi sa izgradnjom elektrane i priključenjem traju u proseku četiri meseca i ono što očekuju jeste da se omogući praćenje toka rešavanja njihovih zahteva elektronskim putem i skraćenje rokova postupanja elektrodistribucija.
Istraživanjem su obuhvaćeni i građani koji tek planiraju da postanu prozjumeri, a šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović ističe da je tek svaki četvrti upoznat sa uslovima za sticanje statusa kupca-proizvođača. Među građanima, čak 60% njih bi investiralo u solarne panele samo ako bi dobili podsticaje, dok bi dve trećine privrednika investiciju obezbedilo iz sopstvenih sredstava.
Kada je reč o lokalnim samoupravama, svaki drugi grad ili opština nisu na svojim zgradama postavili panele, niti je to učinilo 83% njihovih komunalnih preduzeća i službi. S druge strane, građani i privreda su veoma zainteresovani za ulaganje i čak 85% lokalnih samouprava dobijalo je upite o instalaciji. U 60% gradova i opština finansirano je postavljanje panela, ali uglavnom od jedan do pet projekata. Dobra vest je i da 70% lokalnih samouprava ima u srednjoročnim planovima mere podrške građanima za instalaciju solarnih panela.
Istraživanje i izrada preporuka realizovani su u okviru projekta „Podsticanje proizvodnje električne energije iz sopstvenih izvora i poboljšanje položaja kupaca-proizvođača“. To je deo šireg projekta USAID „Bolja energija“.
Tagovi
