Bolje sprečiti nego lečiti: Zašto smo zaboravili na redovne vakcine

Bila je česta tema prethodne dve godine, polemisalo se o njoj, bilo je i onih „za“ i „protiv“ i spasla je mnoge živote. Da, to je vakcina protiv koronavirusa. Ali kao da smo na jednu, veoma važnu stvar zaboravili – redovne vakcine. Sve veći broj dece u Srbiji ne dobija potrebne vakcine na vreme, čime se rizikuje širenje teških bolesti i bolesti opasnih po život i ugrožava se zdravlje, posebno dece. Situacija se pogoršala tokom pandemije COVID-19.

Imunizacija spasava milione života svake godine i prepoznata je kao jedna od najuspešnijih zdravstvenih intervencija na svetu. Ipak, u svetu još uvek postoji skoro 23 miliona dece koja ne dobijaju vakcine koje su im potrebne.

U protekle dve decenije, više od 1,1 milijardu dece je vakcinisano, spasavajući četiri-pet miliona života svake godine i pomažući da se smrtnost dece smanji za polovinu. Od kada je razvijena prva vakcina 1796. godine, svet je video njihov neuporediv uticaj na zdravlje i blagostanje. Ljudi širom sveta su bili vakcinisani vekovima, što je dovelo do iskorenjivanja velikih boginja i smanjenja slučajeva divljeg poliomijelitisa na najniže nivoe svih vremena. Kulminacija preko 200 godina istraživanja, saradnje širom sveta i rigorozno testiranje doveli su do razvoja bezbednih i efikasnih vakcina za više od 25 bolesti.

Svetska (i evropska) nedelja imunizacije je godišnja globalna kampanja SZO u kojoj je UNICEF ključni partner i ima cilj da ojača javnu i političku podršku rutinskoj imunizaciji širom sveta, što je ove godine posebno važno jer je pandemija koronavirusa poremetila osnovne zdravstvene usluge, uključujući ono što zovemo redovne vakcine. Širenje sadržaja „antivaksa“ na mrežama i politizacija debate oko vakcina imali su zastrašujući efekat na našu javnost, zbog čega su čak i oni koji podržavaju vakcinaciju manje voljni da o tome razgovaraju na mreži.

Iako je u prošlosti Srbija imala dobar obuhvat dece osnovnim paketom vakcina, u poslednjih pet godina došlo je do osetnog pada u obuhvatu vakcinama, naročito MMR vakcinom (male boginje, zauške, rubeola). U 2020. čak 22, a u 2021. svi okruzi su imali obuhvat MMR vakcinom ispod 95%. U 2021. čak devet okruga ima obuhvat ispod 80%.

Nažalost, pandemija kovid-19 se svuda, pa i kod nas, nepovoljno odrazila na obuhvat dece redovnom vakcinacijom. Jasno je da to povlači opasnost povratka zaraznih bolesti koje su vakcinacijom već neko vreme uspešno eliminisane, objašnjava dr Srđa Janković, imunolog.

„Najneposredniju pretnju u tom smislu predstavlja potencijalni povratak malih boginja, izuzetno zaraznog oboljenja čiju smo smrtonosnu epidemiju već doživeli pre nekoliko godina, upravo usled pada obuhvata dece vakcinom MMR, koju mnogi i dalje (pogrešno!) dovode u vezu s poremećajima iz spektra autizma. Ukoliko se situacija ne popravi, nije nezamisliv ni povratak zbilja strašnih bolesti kojih decenijama nije bilo u našoj zemlji, kao što je, recimo, difterija. Ipak, poruka lekara, posebno onih koji se bave preventivom, ne sme biti shvaćena kao poziv na strah, već naprotiv, kao najjači mogući podsticaj i podrška da nastavimo da uspešno sprečavamo pomenute bolesti, što je u potpunosti u našoj moći – redovnim vakcinisanjem. Narodna izreka da je bolje sprečiti nego lečiti nije nastala bez razloga“, naglašava imunolog dr Srđa Janković.

Jedan od gradova u Srbiji koji ima problem sa imunizacijom dece je i Novi Pazar, i to od 2017, da bi kulminiralo 2019. i 2020. godine sa vrlo slabim odazivom posebno za MMR vakcinu. Dr Vesna Despotović, pedijatar, načelnica dečjeg dispanzera, kaže da neki roditelji „ubacuju priču da dok dete ne prohoda i ne progovori ne bi da ga vakcinišu, i da te informacije dobijaju od ljudi koji rade u zdravstvu, zatim da je dete u komšiluku dobilo autizam ili prestalo da priča posle ove vakcine“.

„Neke mame govore da bi one vakcinisale dete ali ne dozvoljava najuža porodica. Uglavnom pominju informacije sa društvenih mreža, citiraju profesore Medicinskog fakulteta koji javno pričaju protiv vakcina. Postoji i problem privatnih ordinacija gde se širi nepopularnost vakcina. Pedijatrima je vrlo teško jer u ovoj priči su usamljeni. Korona je sigurno još više doprinela negativizmu prema vakcinama. Mi vrlo često radimo revizije vakcinalnih kartoteka, pozivamo ih telefonom, ali odaziv je nezadovoljavajući“, naglašava dr Vesna Despotović.

Usled neadekvatnog obuhvata MMR vakcinom krajem 2017. i tokom većeg dela 2018. godine, u Srbiji je malim boginjama bilo zaraženo preko 5000 ljudi, a učestalost bolesti je bila među najvišim u zemljama Evrope, sa zabrinjavajuće velikim brojem smrtnih slučajeva i ogromnim brojem hospitalizacija među decom.

U Novom Sadu je, kada je u pitanju redovna imunizacija, tek svako četvrto dete vakcinisano. Najlošiji je obuhvat MMR vakcinom. Što se tiče ostalih obaveznih vakcina, obuhvat je viši ali i dalje nezadovoljavajući, kaže dr Snežana Medić iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

„Cilj obavezne vakcinacije je da svako dete bude vakcinisano svim predviđenim vakcinama kako bi se postigao visok stepen kolektivnog imuniteta i sprečile epidemije bolesti protiv kojih se sprovodi vakcinacija. Na primer, uslov da ne dođe do epidemije malih boginja je da najmanje 95% populacije bude imuno. Što je više nevakcinisanih u populaciji, kolektivni imunitet je manji a rizik za nastanak epidemije malih boginja je veći.“

Za razliku od prethodnih godina, dodaje, kada je najčešći nemedicinski razlog što nije sprovedena vakcinacija bio nedostatak vakcine, u periodu 2017–2019. godine, najčešći razlog neimunizovanja bio je neodazivanje na vakcinaciju. Ovaj trend se nastavio i u godinama pandemije, pa je učešće tog razloga u ukupnom broju nemedicinskih razloga neimunizovanja u 2020. i 2021. bio oko 70%.

Jedan od razloga pada obuhvata obaveznim vakcinama je ekspanzija i sve intenzivnije delovanje antivakcinalnog pokreta, kaže dr Snežana Medić.

„Ovaj pokret kod nas čine grupe i pojedinci od kojih su čak neki istaknuti univerzitetski profesori. Vakcinacija protiv COVID-19 imala je ostrašćene protivnike koji su bili i još uvek su veoma aktivni u godinama pandemije, posebno na društvenim mrežama. Oni su negativno uticali na deo roditelja koji su oklevali u donošenju odluke o redovnoj obaveznoj vakcinaciji sopstvenog deteta.“

Kako je moguće da jedna „manjina“, a antivakseri to jesu, ima toliki uticaj da se tekovina civilizacije koja je spasla milione života i dece, sada dovodi u pitanje?

Jačanje globalnih pokreta koji se protive vakcinaciji je složen fenomen savremenog doba, mada je određenih otpora prema vakcinaciji bilo od samih začetaka ovog važnog zaštitnog postupka, pre otprilike dva i po veka. U naše vreme, vakcinacija je umnogome „žrtva vlastitog uspeha“, s obzirom na to da su opake bolesti koje vakcinacija sprečava dugo bile udaljene od našeg pogleda, pa se na njih donekle i zaboravilo, objašnjava dr Srđa Janković.

„Zajedno sa opštim gubitkom poverenja u naučnu medicinu, razočaranjem u savremenu tehnologiju i prelivanjem svojevrsne gorčine izazvane narastajućim ekonomskim i društvenim nepravdama današnjeg sveta, to je dovelo do grubog potcenjivanja dobrobiti koju nam vakcinacija pruža. U javnosti uz to kolaju brojne dezinformacije o bezbednosti vakcinacije i gotovo karikaturalno pogrešna tumačenja njenog učinka i načina delovanja. Uvrežena je pogrešna percepcija realnih rizika neželjenih reakcija, uprkos tome što je vakcinacija ubedljivo najbezbednija metoda sticanja zaštite od zaraznih bolesti, dok su same vakcine najstrože kontrolisane u pogledu bezbednosti i kvaliteta od svih postojećih medicinskih sredstava.“

Iako (ideološki čvrsto opredeljeni) protivnici vakcinacije jesu manjina, dodaje dr Janković, mnogi roditelji, suočeni s oprečnim tvrđenjima koja im se neštedimice nude, sve više osećaju nelagodnost i bojazan, pa je stoga pružanje pravovremenih, istinitih i potpunih informacija od presudnog značaja da bi se pomoglo u donošenju racionalnih odluka. Posebno je bitno da zdravstveni radnici – u koje roditelji i dalje imaju najviše poverenja – jasno i strpljivo odgovore na sva pitanja, složno ističući važnost vakcinacije, kao i da se javni diskurs o vakcinaciji što pre vrati iz domena ubeđenja, spekulacija i emocionalno obojenih stavova na teren činjenica koje se na odgovarajući način utvrđuju i proveravaju.

O tome kako pad vakcinalnog obuhvata utiče na epidemijsku pojavu zaraznih bolesti, bili smo svedoci ranijih godina. Morbili (male boginje) nekada su predstavljali i čest uzrok smrtnog ishoda u Vojvodini. Do uvođenja vakcinacije protiv morbila, od te bolesti je, prema podacima, umrlo 189 osoba u AP Vojvodini. Nakon uvođenja obavezne vakcinacije dece protiv morbila prijavljena su četiri smrtna ishoda usled morbila, od kojih je poslednji bio 1993. godine. Nakon 24 godine, u 2017. godini, u epidemiji morbila u Republici Srbiji je prijavljen i prvi smrtni ishod usled komplikacija morbila, a tokom 2018. godine registrovano je još 14 smrtnih ishoda na teritoriji centralne Srbije.

„Kao epidemiolog, mogu da kažem da ovakav trend pada obuhvata vakcinacijom, neminovno vodi ka pojavi sporadičnih slučajeva ili epidemija zaraznih bolesti protiv kojih se sprovodi vakcinacija. Takav ‘scenario’ za naš zdravstveni sistem, već ‘izmučen’ pandemijom kovid-19 koja ulazi u treću godinu, znači dodatno opterećenje. Izlaz iz ove situacije mora biti ‘osvešćivanje’ roditelja i zdravstvenih radnika koji sprovode imunizaciju. Bilo bi jako loše da ‘osvešćivanje’ nastupi tek kada izbije epidemija morbila ili druge zarazne bolesti protiv koje se sprovodi vakcinacija“, kaže dr Snežana Medić.

Novije studije UNICEF-a prepoznaju neodlučne roditelje kao ključnu ciljnu grupu kojoj se treba obratiti. Nažalost, broj sajtova na kojima roditelj može naći proverene informacije o vakcinama manji je u odnosu na broj onih koji nude dezinformacije. Roditelji su često zbunjeni ovim porukama.

„Protivteža antivakcinalnom pokretu mora biti jasna i odlučna strategija države po ovom pitanju čiji tvorac treba da bude Ministarstvo zdravlja zajedno sa svim partnerima u sprovođenju imunizacije. Štetno delovanje fejsbuk grupa koje otvoreno i glasno propagiraju antivakcinalne stavove bi trebalo biti onemogućeno. Ne bi smeli dobiti ni toliko prostora na televiziji i drugim medijima, pa treba postaviti pitanje odgovornosti za javno izgovorenu reč. Lekari koji otvoreno pozivaju na bojkot obavezne imunizacije bi u najmanju ruku trebalo da odgovaraju zbog svog štetnog uticaja na roditelje i javnost u celini. U drugim državama, npr. ti lekari su izgubili licencu i nisu mogli da se dalje bave svojim pozivom“, napominje dr Snežana Medić.

Nažalost, mnogi lekari i pedijatri su umorni i nevoljni da razgovaraju sa roditeljima koji oklevaju i da obrazlažu prednosti vakcinacije, kao i probleme koje može doneti odluka o nevakcinisanju deteta, kaže doktorka Medić. „Njihov ‘oportuni’ stav dodatno demotiviše roditelje a neki od njih svesno zagovaraju odlaganje vakcinacije MMR vakcinom dok ‘dete ne prohoda’ ili slično.“

Studija o znanju, stavovima i praksama u vezi sa imunizacijom pokazala je da roditelji misle da se manje dece imunizuje i da postoji više oklevanja nego što je to stvarno slučaj. Istraživanja koja su rađena pre pandemije kovida ukazuju da čak 17% roditelja ispoljava neku vrstu oklevanja da vakciniše svoju decu.

Dr Srđa Janković kaže da sveobuhvatne analize stavova o vakcinaciji, koje se redovno obavljaju i kod nas i u svetu, ukazuju na složeni splet činilaca.

„Tamo gde postoji plodno tlo, glasine i otrovne zablude šire se poput požara, na šta su skretali pažnju još antički pisci poput Teofrasta i Plinija Mlađeg. Ovde bih, ipak, morao da istaknem da su otpor prema vakcinaciji i strah od nje, kao društveni fenomeni, za mnoge ljude na neki način postali i deo ličnog ili grupnog identiteta – a shvatanja koja vidimo kao deo svog identiteta smo retko kada spremni da lako promenimo, ma koliko snažna bila argumentacija za to (a argumentacija koja podupire vakcinaciju, nije naodmet još jednom podsetiti, jeste veoma snažna).

Pandemija je svakako doprinela polarizaciji shvatanja u tom smislu. Razbijanje predrasuda je, dakle, mukotrpan zadatak koji stoji pred svima nama.

Pritom je opovrgavanje pogrešnih tvrđenja dokazima uvek važna polazna tačka, ali ni u kom slučaju nije dovoljno. Potrebna nam je određena promena društvene svesti o vakcinaciji i povratak doskorašnjem širokom saglasju da je prepoznajemo kao ono što jeste – najdelotvornija i najbezbednija metoda zaštite od zaraznih bolesti“, zaključuje dr Janković.