„Rusija bi trebalo da bude užasno ranjiva na međunarodne sankcije. Ona uvozi gotovo svaki proizvod koji definiše modernu ekonomiju. Njene elite su sakrile ogroman profit van ruskih granica, gde su ranjive usled inostranih regulativa i kazni. Ukupni ruski BDP je nešto manji nego onaj u Kanadi, a nešto veći od meksičkog“, piše kanadsko-američki politički komentator Dejvid Frum u atorskom tekstu za Atlantik.
Frum ističe da je, uprkos tome, ruski predsednik Vladimir Putin „samo slegao ramenima na pretnje o novim sankcijama koje će stupiti na snagu ukoliko napadne Ukrajinu“.
„Možda Putin samo blefira. Ali, sve i da je tako, deluje da je preterao sa svojim blefom, poslavši više od 100.000 ruskih trupa spremnih na borbu na ukrajinsku granicu“, napisao je Frum.
Možda je Putin procenio da su pretnje zapadnih demokratija o „sankcijama kakve još nisu viđene“ samo blef. On ima vrlo dobar osnov da sumnja u rešavanje problema od strane Zapada.
Zapadna Evropa se susreće sa vrlo oštrim rastom cena električne energije ove zime. Tokom jeseni i rane zime, cena jednog megavata po satu iznosila je preko 300 evra širom čitavog kontinenta. U Francuskoj i Švajcarskoj cene su dostizale skoro 400 evra. U SAD su cene u istom periodu bile znatno niže, najčešće u razmaku od 20-35 dolara, retko kada premašivši cifru od 100 dolara.
Cena je porasla usled brige o nedovoljnim rezervama prirodnog gasa. Evropske države su mnogo uložile u obnovljive izvore energije. Ali, gas ostaje krucijalno gorivo za popunjavanje rupa, kakve su grejanje domova i kuvanje. Evropsko energetska tržišta su izgleda predvidela nedostatak prirodnog gasa.
„Putin, takođe, izgleda zna isto što i oni, pa se usled toga verovatno ohrabrio ove zime“, isiče Frum.
Rusija je ključni dostavljač evropskog gasa. Evropske države, doduše, dobijaju gas i iz drugih izvora takođe. Takvi primeri su holandska i norveška polja u Severnom moru, kao i Alžir čiji se gas dostavlja cevima preko Mediterana, dok Katar i Nigerija doprinose putem tankera. Međutim, svi ovi izvori su prekinuti usled različitih problema, kakav je na primer spor između Alžira i Maroka koji je uzrokovao zatvaranje jednog gasovoda.
Rezultat svega toga je da bi Evropa bi u normalnoj godini u zimu ušla sa otprilike 100 milijardi kubnih metara gasa, a ovog decembra započeli su sa rezervama umanjenim za 13 odsto nego obično. Gas se sada u Evropi prodaje deset puta skuplje od onog koji se šalje za SAD.
Ovakav rast cena pružio je šansu za neočekivani prihod onima koji gas prodaju. Ipak, Rusija je odbila takve šanse. Tokom avgusta, kada se Evropa uvozom gasa priprema za zimu, protok putem glavnog toka na relaciji Rusija-Nemačka je spao na samo jednu četvrtinu uobičajenog. U međuvremenu, Rusija je bojkotovala veliki i sofisticirani gasovod koji prolazi kroz Ukrajinu na putu za južniji deo Evrope.
„Rusi su za ovakav razvoj događaja okrivili seriju nesrećnih okolnosti, a deluje da u ovome ima istine“, ističe Frum.
Tržište gasa je ciklično. Održavanje proizvodnje gasa zahteva velika i konstantna ulaganja. Kada cene gasa padnu, kao što se to desilo sredinom druge decenije dvadeset prvog veka, investicije opadaju. Kada se poveća potražnja, zalihe ne mogu da isprate tempo, što podiže cenu i dolazi do povećavanja investicija, što opet dovodi do povećanja zaliha i ponovnog pokretanja kružnog procesa. S obzirom na to da Rusija svoju proizvodnju gasa održava tajnovitom, teško je reći da li je usporeni protok gasa njihova odluka ili pad same proizvodnje.
Frum ističe da nestašica gasa „predstavlja Putinovo veliko oružje“.
Nestašica je pokazala Evropi koliko je u stvari zavisna od gasa koji bi putem Severnog toka 2 iz Rusije stizao u Nemačku. Nestašica je uticala na zamenu uloga, te Rusiji dala bolju ekonomsku poziciju u odnosu na ostatak Evrope. Ukoliko Evropu pogodi hladna zima u januaru i februaru, te ukoliko cene porastu i nestašica se produbi – Putin će biti u mogućnosti da samo slegne ramenima na pretnje Džoa Bajdena i NATO, bez obzira kakve akcije preduzme na teritoriji Ukrajine.
Hitni postupci su preduzeti obezbeđivanjem gasa iz SAD koji će stići tankerima, ističe Frum.
Međutim, kako bi održale mir u Evropi, SAD i njihovi saveznici moraće da osmisle dugoročne planove. Evropa je sada veoma ranjiva u odnosu na Rusiju, pre svega usled svojih grešaka, kakvo je zatvaranje potpuno funkcionalnih nuklearnh postrojenja u Nemačkoj.
Zbog toga je potrebno pronaći zamenu u vidu gasa, ali čijeg gasa, ako ne ruskog?
SAD su u prethodnoj deceniji izrasle u energetsku supersilu. Postale su najveći proizvođač nafte u svetu, ostavljajući Saudijsku Arabiju kao drugu na listi sa čak dvostruko slabijom proizvodnjom. Takođe, nalaze se na prvom mestu kada je proizvodnja gasa u pitanju, ističe Frum.
Rusija je na drugom mestu.
SAD su sa izvozom gasa su započeli 2016, a u 2022. će postati najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa na svetu. Uvoz iz SAD svakako predstavlja bolju opciju od Putinove samovolje.
Međutim, javio se problem na obe strane Atlantika, a problem je u tome što gas „nije zelen“.
„Da, prirodni gas jeste ugljovodonik i da, on emituje zelene gasove. Ali jednu veliku ideju svet mora da razume na putu ka dostizanju klimatskih ciljeva. Obnovljivi izvori energije su veoma nestabilni i veoma teški za procenu. Vetar duva i Sunce greje prema Božijem, a ne mušterijinom rasporedu. Vetar i solarna energija nisu alternativa za ugalj, nuklearnu energiju i priridni gas. Obnovljivi izvori energije mogu samo uspeti samo ako dopune izvore energije koje je lakše kontrolisati“, piše Frum.
Kina sama troši istu količinu uglja kao ostatak sveta. Uprkos tome što razvijene države smanjuju upotrebu uglja, ona na globalnom nivou raste.
Hidroenergija deluje atraktivno, međutim, velike reke teku baš tamo gde ovakva vrsta energije nije potrebna. Stoga se Kina oslonila na nuklearnu energiju, koja joj ipak neće biti dovoljna.
To ostavlja gas kao gorivo koje može biti dostavljeno dovoljno brzo i u dovoljno velikim količinama da bi se zamenio ugalj kao osnova za obnovljive izvore energije. Stoga, ukoliko se Rusiji uvedu sankcije, SAD će morati da preuzmu njihovu ulogu, procenjuje Frum.
Ukoliko Bajdenova administracija uspe da nađe način za mirno rešavanje krize, to ne znači da će Putin odustati od ucenjivanja. Jedino integracija Evrope u bolji sistem energetske zaštite od strane NATO će značiti da su članovi ovog pakta bezbedni. Da bi se to ostvarilo, potrebno je značajno učešće SAD i njihovih komšija.
Razvoj severnoameričkog gasa podrazumeva zaštitu, usled sticanja nezavisnoti od ruske samovolje. Podrazumeva i jačanje pozicije država Severne Amerike u odnosu na Kinu. Ovaj razvoj podrazumeva i veću demokratičnost, imajući u vidu zaštitu mušterija od odluka autoritarnih režima kakvi su Katar i Rusija. Povećava se i „zeleni kapacitet“, s obzirom na to da se smanjuje korišćenje uglja.
Obnovljivi izvori energije sa dodatkom nuklearne energije su obećana zemlja. Severnoamerički prirodni gas je put ka toj zemlji…
Tagovi
