Borčanskom Tvin Piksu se ne nazire kraj, potvrđena treća optužnica protiv Zorana Marjanovića

Bilo je, naravno, više ubistava u Srbiji, ali nijedno nije bilo toliko medijski pokrivano kao ubistvo pevačice iz Borče za koju niko i nikada nije čuo pre nego što je nesrećnica pronađena u ambijentu dostojnom horor scenografije prve sezone serije „True Detective“. Viši sud u Beogradu potvrdio je treću po redu optužnicu protiv Zorana Marjanovića zbog ubistva supruge Jelene Marjanović u aprilu 2016. godine na nasipu Crvenka u Borči, preneli su mediji navodeći da će uskoro početi i suđenje.

Marjanoviću se stavlja na teret krivično delo teško ubistvo za koje je zaprećena kazna do 40 godina zatvora. Prema optužnici, Marjanovic je suprugu Jelenu ubio na svirep i podmukao način dok je u neposrednoj blizini mesta na kojem je pevačica „Granda“ usmrćena stajala njihova maloletna ćerka.

Od onog trenutka kada su forenzičari izašli na šikaru beogradskog predgrađa na kojoj je pronađen Jelenin leš, pa do trenutka kada je njen suprug Zoran Marjanović izašao iz rijalitija „Zadruga“ pa ušao u zatvorsku ćeliju, mediji nisu popuštali u izveštavanju o ovom slučaju. Ako bi postojao jedinstveni pres-kliping najzastupljenijih tema na naslovnim stranama tabloida poslednjih dvadesetak meseci, onda bi se lako zaključile dve vodeće – dolazak ruskih „migova“ u Srbiju i licitiranje ko je ubica Jelene Marjanović.

Ubistvo pevačice iz Borče potezalo se uvek kada bi ponestajalo tema ili benzina u ruskim avionima. Potezala se potraga za ubicom i kao izborni adut. Setimo se da je uoči jednih izbora bilo najavljeno da će, tada premijer Vučić, otkriti ko je ubica. Vučić je spomenut i kada je srpski predsednik pričao da je bilo strašno gledati snimak razbijene pevačicine lobanje, pa su novinari pitali ministra Stefanovića odakle predsedniku fotografija, a prvi čovek policije im odgovorio „iz medija“, na šta su ljudi iz medija konstatovali da fotografija masakrirane lobanje Jelene Marjanović nikada nije bila u medijima.

Ali to preplitanje medija i policije bilo je evidentno od samog uviđaja, pa i malo pre njega. Zapravo ovo ubistvo je bilo iznad svega medijska tema, i to od onog kobnog 2. aprila kada je prijavljen Jelenin nestanak. A po jednoj verziji porodica je o nestanku Jelene Marjanović prvo obavestila medije, pa tek onda policiju. Od tada će mediji kampovati ispred borčanskog Tvin Piksa, Jelena Marjanović dobijati epitete Lore Palmer, a porodica biti pod stalnim nadzorom. Ulazak Zorana Marjanovića u rijaliti „Zadruga“ bio je kruna i finiširanje njegovog statusa medijske zvezde ili rijaliti zvezde. Setimo se kako su mediji „upali“ u inboks Zorana Marjanovića i iščeprkali njegov ljubavni SMS čet sa Radom M. iz Beča neposredno pred 40-dnevni pomen njegovoj supruzi.

Ta količina medijskog izveštavanja prebacivala je policijska saopštenja, licitirala sa ubicama od žrtvinog svekra, svekrve, muža, političara, tajkuna, do kamiondžije iz Rumunije. Ali od tog prvog dana kada je ubijena Jelena Marjanović svet se pitao sledeće: zašto se tek sad postavlja pitanje da ćerka ubijene bude oduzeta od porodice koja je u najmanju ruku više nego čudna, ali i sumnjiva? Kako to da se tek sad zaključuje da je blato na Zoranovim pantalonama ključni dokaz da je on ubica? Da li mediji imaju strogo čuvane podatke pa je tako Milomir Marić najavio hapšenje Zorana Marjanovića u rijalitiju „Zadruga“ nekoliko dana pre nego što se to i dogodilo?

Dobrivoje Radovanović, naš poznati kriminolog, analizirajući slučaj i istragu kaže da su, navodno, to što je pala kiša pošto je istraga počela i što je bilo mnogo ljudi na licu mesta, razlozi koji su otežavali uzimanje tragova. To su, koliko je upućen, glavni nedostaci u samoj istrazi na njenom početku. Osim toga, u ovom slučaju ima još mnogo toga što se ne uklapa, što je čudno i neobično, smatra Radovanović.

„Ništa se tu baš ne uklapa. Zločin se desio u popodnevnim satima, a masovna potraga za nestalom osobom je krenula vrlo brzo, a inače ona ne kreće 24 sata posle prijave. Zašto je krenula tako brzo, jedno je od tih pitanja. Zatim, toliki broj udaraca ukazuje na emotivni odnos između žrtve i napadača, naime, na užasan bes kod napadača. Dovoljno je da tri puta udarite čoveka po glavi čvrstim predmetom pa da ga usmrtite, a ne devet, deset puta. Zatim odvlačenje žrtve i ostavljanje leša u močvari znači da je neko ko je znao kako se to radi jer leš u vodi promeni svojstva i ne ostavlja iste tragove kao kad je na suvom… I mnoge druge stvari su tu još neobične“, rekao je kriminolog.

Za psihologa Lenku Stevanov glavni utisak čitavog slučaja „Marjanović“ je javnost, zapravo razmena između onih koji diriguju priču i publike. A u pozadini svega je gomila besmislenih priča i vrlo malo pravih informacija.

„Ako se već u javnosti raspravlja o fenomenu ovog ubistva, neko smatra da je trebalo istaći i aspekt femicida iako se meni ta reč ne dopada. Da je sve ovde idealno, a nije, onda bi istraga bila tajanstvenija, a to bi značilo i da rijalitiji i njihovi novinski drugari u tabloidima ostaju bez mesa. To bi onda značilo da mi nikako ne treba da znamo detalje ubistva, ne treba da znamo za sedmominutnu pauzu između razgovora sa majkom i ubistva. Ne treba da znamo, jer i ubica je među nama. A u igri u kojoj policija treba da ga pronađe, mediji su izgleda bili nenamerno na strani ubice. Najsmešnije je što barem pola tih koji učestvuju u pravljenju priče, da ih nazovemo izvođačima radova, nisu baš ni najsigurniji da ne nude informacije, nego da tako kao nešto brbljaju“, kaže Lenka Stevanov.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da je bilo čak i ubistava političara kojima nije toliko pažnje poklonjeno u medijima kao slučaju ubistva Jelene Marjanović. Ovde je, kako kaže, napravljena jedna posebna atmosfera jer se radi o supkulturi šunda zato što je u pitanju folk pevačica i estrada koja je u velikoj meri zagađena šundom.

„Ta šund supkultura i pravi ubice iz njihovih redova tako da čvrsto verujem da se radi o ubistvu iz takvih pobuda. Za to ipak nema dokaza, ali je moguće. Sa supkulturom šunda postoji ozbiljan sociološki problem u Srbiji i onoga što taj šund emituje u nasilje. Postoje istraživanja Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja rađena za UN koja kažu da kada je kultura nekog društva na visokom nivou – nasilja je manje. A mi imamo supkulturu šunda i zato imamo toliko nasilja, i to je jedan od glavnih razloga za porast nasilja pored narko-kriminala“, tvrdi Dobrivoje Radovanović.

Psiholog Lenka Stevanov kaže da su ovi koji prave priču podelili i uloge, pa je tako publici pripala uloga besne sirotinje, neobrazovane i očajne. I onda će ona verovati u sve što joj tabloidi poturaju, kao i da je okej da se suprug ubijene Jelene Marjanović dovede u rijaliti da nam priča o patriotizmu, i da je sve to iskrenost i istinitost.

„Nekontakt sa realnošću košta svaku vlast, pa čak i onu koja prilježno nudi alternativnu realnost. A priča svakako nije gotova, jer se pričalo da bi Jana (ćerka Jelene Marjanović) mogla da se pojavi u ‘Pinkovim Zvezdicama’.“

Marjanović je uhapšen 15. septembra 2017. godine, gotovo godinu i po dana od ubistva. Iz pritvora je pušten nakon deset meseci. On se od 12. juna 2018. brani sa slobode pošto mu je tog dana Apelacioni sud ukinuo pritvor. Marjanoviću je nedavno sud vratio puno starateljstvo nad detetom, koje mu je oduzeto posle smrti supruge. Marjanović i njegovi branioci imaju pravo žalbe Apelacinom sudu u Beogradu u roku od tri dana od prijema rešenja suda o optužnici.