Borel razgovarao sa delom opozicije, nisu bili predstavnici Saveza za Srbiju

Sastanak visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela i predstavnika dela srpske opozicije, medju kojima nisu lideri Saveza za Srbiju, počeo je danas nešto posle 17 časova u zgradi Delegacije EU u Beogradu. 

Kako je javio reporter agencije Beta, sastanku su prisustvovali predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić, lider Srpskog patriotskog saveza Aleksandar Šapić, predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, lideri Stranke demokratske akcije i Stranke pravde i pomirenja, Sulejman Ugljanin i Muamer Zukorlić kao i samostalni poslanik Đordje Vukadinović. 

Na sastanku je bio i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, a tema razgovora su bili izbori i izborni uslovi, kao i razlozi bojkota izbora.

Medjunarodni sekretar Pokreta slobodnih gradjana Natan Albahari kazao je posle sastanka novinarima ispred zgrade Delegacije EU u Beogradu, da je evropskom komesaru preneo da „nije ispoštovan dogovor iz decembra meseca“ u kome se navode bolji uslovi za opoziciju u medijima.

„Mi smo preneli stav da ne možemo da učestvujemo sada na izborima. Imamo zarobljenu državu, sa zarobljenim medijima“, rekao je Albahari i dodao da PSG traži od Evropskog parlamenta i od Evropske unije da pomognu u rešavanju političke krize i da su večeras evropski predstavnici sve saslušali i uzeli u obzir, ali za sada ne mogu da daju nikakav odgovor.

Lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, govoreći o razlozima zbog kojih ta stranka ne pristaje na bojkot ocenio je da se „ne može tražiti demokratija u izbornom procesu“ a da se pritom gazi ta demokratija u svakom drugom segmentu života.

On je dodao da su razlozi za bojkot „u najvećoj meri kamuflirani problemima koje svakodnevno vidimo u svom životu“ i da su izborni uslovi su „manje ili više onakvi kakvi su oduvek i bili“.

Predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić kazao je da je u razgovoru sa novim šefom evropske diplomatije  potencirao da je potrebno da se iskoristi poslednja šansa da se unaprede izborni uslovi.

„Potencirao sam pitanje nacionanih manjina u parlamentu, gde imamo raskorak u broju pripadnika nacionalnih manjina medju gradjanima, kojih je 30 odsto, a u parlamentu je sada oko pet odsto. Zato je moj predlog bio da se posvetimo unapredjenju uslova kako bi nacionalne manjine bile adekvatno i zastupljene“, rekao je on.