Redom idu The Rising, Badlands, Thunder Road…, i onda kreće nitroglicerinski bis: prva je „Born in the USA“. U Srbiji su i „Born in the USA“ pogrešno shvatili – kao Madlen Olbrajt s bicepsima. Kao na primer Goran Matić, nekadašnji julovski propagandista, koji je uz tu stvar zvučno pojačao VHS zabeleženo bludničenje američkih soldata po Bondstilu. Ovo je inače izvorno bluz elegija o ratnom veteranu koga njegova zemlja, u kojoj je rođen u gradu mrtvih ljudi, odbacuje, koji završi kao pas koga su previše tukli, provodeći pola života u skrivanju. Pa meni je deda pričao da su ovde tako tretirani i mnogi solunci, kad sam mu objasnio „ko se to tamo dere“ (iz „Stilandija“ kasetofona).
Album i naslovna numera „Born in the USA“ ne propagiraju američku globalnu politiku, već je zapravo žestoko kritikuju. U predsedničkoj kampanja za izbore te 1984, aktuelni šef države i kandidat republikanaca Ronald Regan na tribini u rodnom gradu Springstina, Nju Džerziju, kazao je da je budućnost Amerike zasnovana na porukama nade u Brusovim pesmama. Springstin mu je odgovorio na svom narednom koncertu, kada je u uvodu svoje čuvene pesme o nezaposlenom radniku, pomenute „Johny 99“, rekao: „Predsednik je pominjao moje ime pre neki dan, i počeo sam da se pitam koji mu je omiljeni moj album. Mislim da to sigurno nije ‘Nebraska’ (album koji govori o ekonomskoj depresiji te i mnogih drugih američkih država). Mislim da taj album uopšte nije pomenuo.“
„Born in the USA“ deo je jedne „američke celine“. Na primer Italijani (koji ga obožavaju i zato jer po majci ima italijanske krvi, inače je i katolik) bili su sastavili deset top-pesama tog žanra – singlova obmotanih bodljikavom žicom, kao glava Kipa slobode, to su himne gorčine, periferije, tame na kraju grada, pesme ljudi čiji su mozgovi sprženi patriotskom propagandom, ratom, pesme u kojima je suša, u kojima su invazije skakavaca, peščane oluje, klimatske nesreće za poljoprivredu – kao u filmu Kristofera Nolana „Interstelar“, kad svi znaju da je kraj neumitan i definitivan. I da jedino preostaje optimizam u poverenju. Kao Springstinov. U tih top-deset je, od meni omiljenih, i Dilanova „Bringing It All Back Home“ i „Scarecrow“ Džona Kugera Melenkempa.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS