KLARENDON, Jamajka – Na Jamajku je iz SAD došla pre oko četiri godine, ilegalno prešavši granicu i držeći se sve vreme po strani kako bi izbegla da bude uhvaćena. Za četiri kratke godine, postala je jedna od najtraženijih plaćenih ubica.
Lovila je u Klarendonu i izvršila devet ubistava, uključujući dvostruko ubistvo ispred noćnog kluba, ubistvo oca na bdenju i samohrane majke troje dece. Njeno nasilje nije poznavalo ni pol ni godine: ustrelila je i umalo usmrtila 14-godišnju devojčicu koja se spremala da pođe u crkvu.
Sa tek nekoliko tragova koji bi mogli da odvedu do nje, policija joj je dala ime Brajana. Znali su o njoj toliko da je došla iz Amerike gde joj se izgubio svaki trag još 1991. Bila je fantom, osmi najtraženiji ubica na ostrvu kojem nikada nije manjkalo smrti i nasilja, jednom od mesta sa najvećom stopom ubistava u svetu. I ona je bila samo jedna od hiljada njih.
Brajana, serijski broj 245PN0462, bila je „brauning“ pištolj kalibra devet milimetara.
Jamajkom vlada epidemija nasilja koje ne jenjava među bandama, zaraćenim kriminalcima i sukobima između dva kraja grada koji traju generacijama – mržnja koju pokreće ponos. Vlada je ove godine proglasila vanredno stanje u pokušaju da zaustavi krvoproliće i poslala vojsku na ulice.
Pištolji poput Brajane nalaze se u epicentru krize. U čitavom svetu 32 odsto ubistava počini se iz vatrenog oružja, prema podacima Instituta Igarape. Taj postotak na Jamajci prelazi 80 odsto, a najveći deo vatrenog oružja stiže iz SAD koje vrve od njega zahvaljujući labavim zakonima.
Premda se u Americi o uspostavljanju strože kontrole nad kupovinom i posedovanjem vatrenog oružja polemiše decenijama, oružje se iz SAD neprekidno šalje u Meksiko i druge karipske i centralnoameričke zemlje u kojima je nasilje dostiglo nezabeležene nivoe, delom i zbog restrikcija zbog kojih je često nemoguće pratiti protok oružja i zatvoriti kanale za krijumčarenje.
Rasprava o vatrenom oružju u SAD se vrti oko posledica i ustavnih prava građana, često uokvirena pretpostavkom da „ljude ne ubijaju pištolji, već ljude ubijaju ljudi“ – odnosno da izolovani ekscesi pojedinaca ne bi trebalo da diktiraju pristup oružju ostalim ljudima.
Ovde na Jamajci se, međutim, ne raspravlja o tim stvarima. Policijski zvaničnici, političari, pa čak i gangsteri na ulicama saglasni su šta je uzrok svemu: obilje oružja, mahom iz SAD. Dok se u Americi polemiše o kontrolisanju vatrenog oružja, Jamajkanci smatraju da im upravo to oružje oduzima živote, stopom devetostruko većom u odnosu na prosek u svetu.
„Mnogo ljudi u Americi kontrolu oružja smatra unutrašnjim, domaćim pitanjem“, ističe Entoni Klejton, autor jamajkanske Nacionalne bezbednosne politike 2014. Ali okolne zemlje čiji građani bivaju ubijeni iz američkih pištolja i pušaka i koje pate imaju drugačiju perspektivu, dodaje Klejton.
Vatreno oružje igra toliko važnu ulogu u ubistvima na Jamajci da je ostrvska policija sačinila spisak 30 najsmrtonosnijih pištolja na osnovu balističkih analiza. Kako bi ih preciznije pratili, daju im imena poput Duha ili Ambrođa.
O nekima od njih, poput Brajane, u Americi ne postoji mnogo informacija mimo papira sa imenom i detaljima o prvom kupcu, prema poverljivim dokumentima u koje je Njujork tajms imao uvid.
Ovaj „brauning“ kupio je 1991. godine poljoprivrednik iz Grinvila u Severnoj Karolini, a nakon toga Brajana je nestala iz svih javnih baza podataka i dokumenata na skoro 24 godine – sve dok odjednom nije počela da razara Jamajku. Balistički otisak tog pištolja čitave tri godine povezivan je sa brojnim ubistvima i pucnjavama, a Brajanin krvavi put završen je tek protekle godine posle pucnjave u kojoj je učestvovala policija.
Policija je uz pomoć serijskog broja identifikovala originalnog vlasnika, ali to nikako nije moglo da objasni način na koji je pištolj decenijama kasnije dospeo na Jamajku, niti kako bi jamajkanska policija mogla da spreči da u zemlju uđe neka nova Brajana.
Ova misterija nije slučajnost. Licencirani prodavci oružja u Americi zakonski nisu obavezani da vode bilo kakvu evidenciju osim osnovnih podataka o prodaji i uglavnom nisu dužni ni da podnose izveštaj nadležnima. Ukoliko pištolj nakon toga bude ukraden, izgubljen ili predat nekom drugom, dokumentacija je obavezna tek u nekoliko slučajeva. Svega nekoliko američkih saveznih država zahteva registraciju vatrenog oružja. Neke je čak i zabranjuju, a nacionalni registar koji bi obuhvatio svaki registrovani komad oružja i vlasnike ne postoji. Saveznoj vladi je zabranjeno da ga formira.
Brajana stiže u grad
Na osnovu sudskih zapisa, dosijea pojedinačnih slučajeva, desetina intervjua i poverljivih podataka od policijskih zvaničnika u obe zemlje, Njujork tajms je jedan pištolj – Brajanu – povezao sa devet različitih ubistava u Klarendonu, ruralnoj oblasti na Jamajci u kojoj je nasilje poslednjih godina dostiglo rekordne brojeve.
Brajana je samo jedno od stotina hiljada komada oružja koji su iz SAD preplavili karipske zemlje i Latinsku Ameriku. Više od 100.000 ljudi svake godine strada u ovoj oblasti, a većina je ubijena upravo iz vatrenog oružja.
„I dalje ga volim i stalno mi nedostaje“, kaže Klovis Kuk Stariji koji još uvek žali za svojim ubijenim sinom Klovisom Mlađim. On je 2017. ustreljen iz Brajane.
„On je brinuo o meni“, govori Kuk o svom sinu. „Svake nedelje je dolazio da mi donese hranu i plati račune.“
Jamajka je prepuna ovakvih slučajeva. Gubitaka, tačnije. Američko oružje u zemlju se krijumčari brodovima preko Kingstona, glavnog grada.
Zakonska regulativa kupovine i posedovanja oružja na samoj Jamajci je relativno stroga; u zemlji koja broji skoro tri miliona stanovnika, registrovano je manje od 45.000 komada vatrenog oružja. Ilegalno oružje je druga priča. Jamajkanske vlasti procenjuju da se na mesečnom nivou iz SAD u zemlju prošvercuje oko 200 komada vatrenog oružja, a redovno apeluju na američke zvaničnike da se pregleda oružje zaplenjeno u pretresima. Od 1.500 komada oružja zaplenjenog između 2016. i 2018. godine, 71 odsto došlo je upravo iz SAD.
Situacija je slična i u Meksiku koji lobira u Americi već više od decenije da zaustavi protok ilegalnog oružja na jug. Prema nekim procenama, više od 200.000 komada vatrenog oružja na godišnjem nivou se prokrijumčari u Meksiko, a najveći deo odlazi u ruke velikih kriminalnih mreža koje se bore za prevlast nad američkim tržištem u ilegalnoj trgovini narkoticima.
Iza ubistava na Jamajci retko se nalazi nekakav profit, kamoli takav. Trgovina narkoticima je ovde daleko od ravni na kojoj je nekada bila, a organizovani kriminal je, paradoksalno, haotičan pošto je većina narko-bosova ubijena ili se nalazi iza rešetaka.
Na Jamajci se puca kada se rasplamsaju sukobi sa susedima ili neke svađe koje traju decenijama unazad.
Pošto je oružja u tolikim količinama, bezazlene uvrede i stare osvete skoro uvek imaju smrtonosne, krvave posledice.
„Nasilje je često posledica nekakvih sukoba i rasprava, a kada vam je oružje tako lako dostupno u tim količinama, stvari se spontano rešavaju njime“, objašnjava Orlando Paterson, profesor sociologije na Harvardu poreklom sa Jamajke. „U tome je suština. Nekadašnji razlozi poput politike i droge maltene više ne važe.“
Čak i brojni pripadnici bandi priznaju da se sukobi često vode oko trivijalnih stvari, a da neretko nema nikakvog finansijskog uloga u njima.
„Sa oružjem ili bez njega, mi ćemo se sukobiti, to je činjenica, ali oružje konflikte čini smrtonosnijim. Da ga nema u takvim količinama, bilo bi mnogo drugačije“, navodi jedan vođa bande u Kingstonu.
Pištolj koji je ispario
Džoni Rej Dan ušao je u prodavnicu oružja u Severnoj Karolini 1991. i pazario „brauning“ kalibra devet milimetara.
Dan, inače farmer, otišao je kući sa pištoljem koji mu, ako ga pravilno održava, može potrajati dok je živ.
Brajana se tada zvanično pojavljuje u papirima, i trag joj se tu i gubi.
Američki predsednik Ronald Regan potpisao je zakon koji je predviđao zabranu formiranja bilo kakvog nacionalnog registra pet godina pre toga, a ta regulativa je obeležila istoriju američkog zakonodavstva u oblasti vatrenog oružja.
NRA je neumorno lobirala za usvajanje zakona koji su mnogi smatrali načinom da se trgovina oružjem intenzivira pošto bi pristup oružju bio lak.
Zakon je praktično sprečio savezni sistem da na bilo koji način vodi evidenciju o vatrenom oružju. Zato kada se Danov pištolj pojavio na Jamajci, povezan za nizom ubistava između 2015. i 2018. godine, niko nije imao objašnjenje kako je tu dospeo.
Oruđe gangstera
Pošto jamajkanske vlasti ne mogu da ustanove kako su pištolji poput „brauninga“ od devet milimetara dospeli u zemlju – čak ni uz pomoć američkih službi – pokušavaju da zatvore poznate kanale za krijumčarenje.
Sve što znaju je da je Brajana, dvadeset godina pošto je kupljena u prodavnici u Severnoj Karolini, postala jedno od najsmrtonosnijih oružja na Jamajci, oruđe jednookog gangstera pod imenom Jastrebovo Oko.
Samuda Dejli dobio je ovaj nadimak još kao dečak. Nakon što mu je posle neuspele operacije jedno oko ostalo prekriveno mlečnom skramom, rođen je njegov alter ego. Dejli je bio proizvod nasilja; ono je bilo neprekidno prisutno u njegovom životu i ono ga je oblikovalo.
Napustio je školu u ranoj adolescenciji i zaposlio se u fabrici šećera. Ubrzo se pridružio bandi Gaza, grupi mladića koji su zajedno odrasli na ulicama Klarendona.
Počeli su da se druže i izlaze zajedno, ispričala je njegova porodica; nisu se tukli. Ipak, u takvom siromaštvu u kojem su i najbanalniji sukobi neretko smrtonosni, sudarili su se sa drugom sličnom grupom, bandom King strit. Rivalstvo se brzo rasplamsalo.
Skoro pune 24 godine otkako je gospodin Dan kupio Brajanu, 19. septembra 2015. pojavio se njen prvi trag na Jamajci: čovek pod imenom Okive Martin ubijen je nepoznatim „brauningom“ kalibra devet milimetara.
Činilo se da je motiv ubistva osveta – nešto ranije devojka vođe Gaze ustreljena je greškom. Preživela je, ali se šuškalo da je Martin ispalio metak i odmazda je brzo stigla.
Pištolj je potom čitavu godinu mirovao dok nije oduzeo život 17-godišnjem Šejnu Suelu 6. septembra 2016. Vraćao se kući posle noći provedene sa prijateljima u klubu. Završio je u jarku, izrešetan mecima, a neki od njih ispaljeni su iz ozloglašenog „brauninga“.
Policija smatra da je Suel ubijen u svađi oko nekog drugog pištolja; na Jamajci se oružje često iznajmljuje. Onaj koji želi da pištolj upotrebi za pljačku ili njime nekoga ubije, plaća naknadu za korišćenje. Potom pištolj vraća onome od koga ga je pozajmio. S obzirom na finansijski potencijal pištolja, ako se neki izgubi, posledice su neretko smrtonosne.
Na leto 2017. „brauning“ je ponovo zapucao. Kurt Mičel, ribolovac koji je navodno bio pripadnik bande King strit, smaknut je za vreme žurke. Policija sumnja da je reč o odmazdi za ubistva pripadnika Gaze.
Pretvaranje u kriminal
Sukobi koji se završavaju ubistvom danas uglavnom vuku korene iz vremena kada oni koji potežu obarač nisu ni bili rođeni. U poslednjih nekoliko decenija naoružane grupe lojalne jednoj od dve glavne stranke u zemlji međusobno su se nadmetale za prevlast. Borba je s vremenom prerasla u kriminal lišen bilo kakve političke konotacije.
Lokalne vođe, poznate kao “donovi”, postale su neverovatno moćne, a veze sa SAD, Kanadom i Velikom Britanijom omogućile su njihovim kriminalnim preduzećima da postanu transnacionalna. To se, međutim, promenilo kada je vlada razbila mrežu trgovine narkoticima na Jamajci. Do 2010. godine, donovi su pripadali prošlosti.
Dejmijan Hačinson, izvršni direktor Inicijative za upravljanje mirom koja radi na suzbijanju nasilja na Jamajci, kaže: “Političke pijune zamenili su mlađi pojedinci čije nasilje nema svrhu.”
Podeljene frakcije počele su da se bore međusobno što je dovelo do pojačanog – ali i nasumičnog – nasilja. Ratovi su izbili među nekadašnjih saveznicima, a broj bandi je porastao na više od 250 u zemlji.
Te naoružane frakcije koje vode svoje male ratove dovele su do toga da stopa ubistava dostigne novi vrhunac.
„Brauning“ od devet milimetara postao je zastrašujući simbol ove sredine.
© 2019 The New York Times
Tagovi
