Šta biste uradili za svoje dete? Ne brinite, nećemo ući u ovu domaću, nadasve političku, a još nadasvije neprijatnu priču. Pitanje je naravno hipotetičko, sem kad nije – da li biste, primera radi, prešli 24.000 kilometara u samo dva dana, samo da biste pomogli svom detetu oko neke sitnice? Važne, ali sitnice…
Ako je odgovor potvrdan, kao što se nadamo da jeste, onda je to sve što je potrebno da znate, pa da shvatite da postoje (lepi, bez brige) razlozi zašto je na narednoj strani jedan drugi Veljko, a ne onaj na kojeg ste navikli i čija je funkcija glavni urednik.
To je, opustite se, jedino iznenađenje koje smo vam servirali na stranicama novog Nedeljnika. Sem ako vas, kao nas, iznova i iznova ne iznenađuje što uspevamo da nađemo dobre i zanimljive priče?
Pogledajte šta vas čeka u novom broju i pretplatite se na naše digitalno ili štampano izdanje
MILANOVIĆ – Jedini put kada sam bio politički angažovan, bilo je protiv Miloševićevog režima. Ako pogledate BDP, uništavanje institucija, društva i kriminalne elemente koji su tada slobodno delovali, to je bio period društvenog i ekonomskog raspada… O budućnosti, Americi i Kini, Marksu i Fukujami, intelektualcima u politici, Jugoslaviji i njenom nasleđu, za novi Nedeljnik je govorio ekonomista Branko Milanović.
LITIJUM – Pitanje iskopavanja litijuma u Srbiji dospelo je opet u samo srce političkog diskursa, i osim prepucavanja partija i komentara pravih i samoproklamovanih stručnjaka, uspelo je da izazove i reakcije ambasadora. Cinici bi rekli da možda nije uputno da predstavnici zemalja koje u najširoj javnosti nisu percipirane kao veliki prijatelji Srbije baš toliko glasno podupiru jedan ovakav projekat. Tek, čini se da su i u prethodne dve godine svi nekako znali da će se „kopati“, pa niko nije iznenađen. Ali to ne znači da je stvar rešena. Ili znači? Može li se o litijumu zapravo voditi otvorena diskusija hladne glave? Evo jednog pokušaja u novom Nedeljniku.
MILADINOVIĆ – Posle Prvog svetskog rata establišment se u strahu od „crvenog terora“ krio iza desničara i otvorio put fašizmu, a sada se približava levici da bi se odbranio od populističkih desničara da se istorija ne bi ponovila, piše Veljko Miladinović u uvodniku novog Nedeljnika.
FRANCUSKA – Pobeda „republikanskog bloka“ ili još jedna uspešno savladana proba otpornosti „republikanskog zida“ pred naletom ekstremne desnice lako bi mogla da se pretvori u Pirovu pobedu čiji bi ceh mogao da bude plaćen na predsedničkim izborima 2027. Ako u Francuskoj ne dođe do drastičnih promena i konkretnih rezultata po pitanju migranata, bezbednosti, suzbijanja kriminala, socijalnih politika i generalno ekonomskog okruženja, onda je u nedelju samo odložen a ne izbegnut dolazak Nacionalnog okupljanja na vlast. Spoljnopolitička analiza Željka Pantelića u novom Nedeljniku.
URANIJUM – Puno mitova razvilo se oko teme jugoslovenskog nuklearnog programa. Jedna od aktivnosti koja je izvesna bila je potraga za uranijumom jer bez izvora sirovine svaki plan bi bio izlišan. Aleksandar Ranković predvodio je saveznu komisiju za nuklearnu energiju koja je zadatak pretraživanja terena poverila tehničarima geolozima i pilotima. Iz Italije nabavljeni su 1960. godine mali helikopteri AB-47J koji su do Brionskog plenuma 1966. godine obavili hiljade časova naleta u potrazi za radioaktivnim rudama. Tekst Aleksandra Radića u novom Nedeljniku.
STOYA – Nekadašnja porno-zvezda, čija će se prva knjiga uskoro pojaviti u izdanju Lagune, ovih tropskih julskih dana je za Nedeljnik govorila o filozofiji, mačkicama, porno-filmovima i Beogradu.
Tagovi
