Branko Ružić opet iskače iz koloseka i nervira naprednjake. Kao 2016. Sad je probio Vučićev embargo i gostovao na TV N1, i relativizovao poziciju SPS kao marionetske stranke, pokušavajući da joj povrati integritet. Podsmehnuo se i režimskoj prljavoj kampanji protiv Dragana Đilasa. Vučić je s neskrivenim prezirom prokomentarisao pa gotovo senzacionalni Ružićev nastup, naglasivši da se Ružić dodvorava, i da prezire ljude bez stava ili kad glume (kao Ružić) da ga imaju.
Ali tih Ružićevih senzacija bilo je i ranije. I nisu dale neki efekat po integritet SPS. Davne 2016. Ružić je izjavio da bi pobedio Vučića da se tim bavio. Srpska opozicija bi izgleda bila spremna da mu to sad poveruje. Ovakav usamljeni Ružić vredi više opoziciji nego onaj jedan naprednjak koji se osmelio da javno bude protiv litijuma, snimljen valjda na blokadi u Preljini. Postoji fama da je mnogo naprednjaka protiv litijuma. Intimno ih ima, ali više je Milošević skupio nekad „poštenih Albanaca“ nego što će opozicija sada skupiti takvih naprednjaka.
Da ne znam da Branko Ružić zaista postoji, pomislio bih da je Branko Ružić softver. Koji s jedne strane testira Dačićev demokratski centralizam, a s druge testira koalicionu izdržljivost. Te 2016. letvicu u inspiraciji je podigla potpredsednica SNS, danas zaboravljena Marija Obradović sa definisanjem Ružića kao „polupismene secikese“ (!?). Ali Marija nije znala da se tako ne komunicira sa jednim softverom? To je kao kad igraš šah s kompjuterom. I ta Marijina reakcija nekad i ova sad Vučićeva da se gadi ljudi koji glume da imaju stav, korak su unazad u odnosu na one stare naprednjačke stilske dragulje o „ružićima uveocima“. Ko se sad ponadao da bi Ružić mogao da povede opoziciju, ako već Kusta nema tih ambicija do kraja, taj nije na vreme uočio pravilnost cikličnosti, doduše sad sa dužom pauzom, mada je Ružić pokazao integritet podnošenjem ostavke na mesto ministra prosvete nakon masakra u „Ribnikaru“.
Dakle, nekad je ovako bilo: Ružić kaže nešto hladnokrvno, logički frustrirajuće za SNS, usput pohvali Mrku (koji je razbarušen umeo da bude još fajterski prema Vučiću i SNS braneći integritet SPS), ili Mrka pohvali njega, onda neko od naprednjaka dobije fras, onda se Dačić ritualno kune u koaliciju sa SNS, podrži ga zavetno i neko od starih funkcionera, Slavica Đukić Dejanović, recimo, onda Vučić kaže da ga ne zanima Ružić i da to ne komentariše uz ipak malo ciničnog oduška prema SPS, onda opet neko od Vučićevih trabanata pljucka i traži da se SPS izjasni i ogradi, i onda sve polako zamre. Do sledećeg Brankovog intervjua. Sad je bila duža pauza. A poslednja sednica Predsedništva SPS sa zabašurivanjem teme Ružićevog nastupa ukazuje da će sve opet da softverski zamre.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 31. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
