U jednom starom intervjuu Goran Bregović je govorio o svom odnosu prema pesmama i odnosu pesama prema svojim autorima. I govorio je tada o pesmi „Đurđevdan“.
Juče je preminuo Đorđe Balašević, čovek čije su pesme neodvojive od njihovog autora i sa kojima će i u budućnosti ostati u neraskidivom odnosu. Od njega se pesme ne mogu „otrgnuti“, kako je to u intervjuu objasnio Bregović.
Pored toga, Balaševićeve pesme bile su inspiracija i drugim umetnicima.
Upravo o tome je pričao Bregović u davnom intervjuu.
„Pesme su čudna živa bića. Kada se otme od tebe više ne možeš da je kontrolišeš. Kao taj Đurđevdan. Ja sam tu pesmu pravio za Kusturičin Dom za vešanje, a posle sam napravio prepev za ploču Bijelog dugmeta. To je jedna mala ljubavna pesma i mali omaž Đorđu Balaševiću. Žao mi je što to nikad nisam napisao na ploči. Ali ishodišni stih za tu pesmu je – kad ja nisam s onom koju volim…“
Tagovi
Рашо
Није ми познато шта је изјављивао Бреговић али ова тврдња је неситинита. Основ, да не кажем читава песма Ђурђевдан, је испевана у возу којим су усташе из Сарајева слали заробљене Србе на губилиште у Јасеновац! Пред полазак тог воза неки од затвореника је отпевао ту песму и никада није утврђено ко је то био. Бреговић је заслужан што је сачувана али и крив што није објаснио откуд потиче него ју је присвојио. Са Балашевићем заиста нема никакве везе.
Dejan
Nije Bregović napisao Đurđevdan ,već Sarajlija koji je transportovan u Jasenovac sa 5000 svojih sugrađana. Pesma je napisana u strahovitoj muci i patnji ,a ppreko hiljadu ljudi nije živo stiglo do Jasenovca. Toliko o Bregoviću i njegovojm poštenju. A Srbi ,pevaju pesmu po veseljima a ne znaju sa kakvom je mukom pisana.