„Pročitao sam dovoljno saveta o zdravlju da znam da moram da dam prioritet svojim potrebama u odnosu na potrebe drugih ljudi. Stekao sam naviku da se izolujem od društvenih obaveza onda kada osećam da sam pod pritiskom kako bih povratio svoju mentalnu ravnotežu.“
Ovako svoj tekst za The Guardian započinje novinar i pisac Dejvid Robinson, i dodaje da zbog stresa postaje veoma razdražljiv i manje velikodušan i da za to delimično krivi kulturu.
Nove studije su pokazale da je ljubaznost prema drugima često najbolji način da suzbijemo fiziološki i psihološki odgovor na stres.
Bilo da „plaćamo unapred u kafiću“, pomažemo prijatelju ili poklanjamo nešto u dobrotvnorne svrhe – altruizam može da poboljša naše raspoloženje. Briga o drugima je često jedan o najboljih oblika brige o sebi.
Naučnici su tokom istraživanja o volonterima otkrili da rad za dobrobit drugih poboljšava raspoloženje i donosi spokoj, veće samopoštovanje, veće opšte zadovoljstvo i smanjen rizik od depresije. Čak se čini da smanjuje rizik od smrti, kaže Bet Nikol, vanredni predavač na Univerzitetu Northumbria.
Pored rada u dobrotvornim organizacijama, briga o prijateljima i porodici takođe može da ima benefite po zdravlje.
„Naučni dokazi su nakon ovih istraživanja prilično jaki. Tri studije pokazale su da je pružanje veće socijalne podrške supružniku ili nekom drugom sa kim smo bliski, povezano sa nižim mortalitetom – tako da veće pružanje podrške predviđa duži život“, kaže Tristen Inagaki, vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu u San Dijegu.
Jedno od mogućih objašnjenja moglo bi da bude i to što podrška drugima jednostavno povećava fizičku aktivnost. Istraživanje profesorke Inagaki ipak sugeriše da je razlog ovih benefita u emocionalnoj obradi mozga.
Tokom jednog eksperimenta u kome je učestvovalo dvadeset žena, profesorka Inagaki je posmatrala funkcije mozga kod svake od njih dok su se držale za ruke sa svojim partnerima, koji su dobili neprijatne strujne udare. Inagaki je uočila promene u određenim regijama mozga koji služe za suzbijanje stresa. Ove regije mogu da utiču na kardiovaskularni i imunološki sistem, što je objašnjenje za činjenicu da je ljubazno ponašanje i pružanje podrške povezano sa boljim zdravljem, objasnila je profesorka Inagaki.
Istraživanje koje je vodila Ešli Vilans sa Hardvarske poslovne škole, pokazalo je kako davanje poklona utiče na ljude sa ranije dijagnostikovanom hipertenzijom.
Svaki učesnik je dobio novčanu naknadu iz tri dela za period od šest meseci. Polovini je rečeno da to potroši novac na sebe, a drugoj polovini da od tih para kupi drugima poklone. Rezultat je pokazao značajan pad krvnog pritiska kod osoba koje su davale poklone drugima u odnosu na učesnike koji su novac potrošili na sebe. Razlika u pritiscima između dve grupe je ekvivalentna uzimanju lekova za hipertenziju ili promeni ishrane.
Gilijan Sandstrom, predavač psihologije na Univerzitetu u Saseksu, smatra da je ključna stvar u povratnim informacijama koje se dobijaju.
„Mislim da intuitivno znamo da je ljubaznost dobra stvar, ali ako samo napišete ček nećete se osećati podjednako dobro kao kad vidite efekat nečega što ste uradili. Ljudi dobijaju više zadovoljstva ako daju novac nekome ko je lično povezan sa dobrotvornom organizacijom nego kad stave nešto novca u kutiju za prikupljanje pomoći“, objašnjava Sandstrom.
Ostaje još mnogo toga da se otkrije, uključujući i uticaj pola. Većina studija ne pokazuje nikakve dosledne razlike u pomoći koju nude muškarci ili žene.
Istraživanje Gilijan Sandstrom, međutim, sugeriše da postoje rodno zasnovana uverenja o vrstama pomoći i podrške koju treba da ponudimo. Muškarcu može biti manje prijatno da kuva pileću supu za bolesnog prijatelja, dok žena može da očekuje neku vrstu negativnog suda za popravke u domaćinstvu. „Istraživači ne misle da postoji razlika u tome koliko su muškarci i žene ljubazni, već samo u načinu na koji to izvode“, kaže ona.
„Ako imate vremena i resursa, možda ćete smatrati da je davanje prioriteta brizi o drugima savršen protivotrov za vaše loše raspoloženje i letargiju. Uprkos određenom početnom skepticizmu, i ja to praktikujem. Moja razdražljivost, shvatio sam, često je znak da mi treba više kontakta sa drugima, a ne manje, i zato tražim mogućnosti da prevaziđem te trenutke mizantropije. Uvek se osećam bolje jer sam pomerio svoj mentalni fokus napolje – i možda ću čak i živeti duže kao rezultat toga“, zaključuje Dejvid Robinson.
Tagovi
