Mihajla sam upoznao pre četiri godine, na državnom takmičenju iz fizike. Bio je jedan od glavnih kandidata za olimpijski tim Srbije. Sva očekivanja i nade je višestruko prevazišao u narednim godinama. Na takmičenjima, kroz njegove radove, upoznao sam jednog briljantnog mladog fizičara. Zajednička putovanja na međunarodna takmičenja pružila su mi priliku da upoznam i jednog divnog mladog čoveka.
Mihajlo je bio smirena i staložena, vrlo blaga osoba. Nenametljiv, ali uvek generator pozitivne atmosfere, sa stalno prisutnim blagim osmehom. Plenio je svojom pojavom i smirenošću. Čak i u najvatrenijoj diskusiji bio je smiren, pristojan i uvek ubedljiv u argumentima. Bio je uvek spreman da pomogne. Kao student Univerziteta u Kembridžu svake godine je dolazio u Srbiju i učestvovao u pregledanju zadataka na državnom takmičenju. Sa njim u timu i najveći problemi su rešavani pažljivo, bez nervoze i napetosti, i uglavnom na način koji je on smislio.
Nikada neću zaboraviti ručak u dvorištu Univerziteta u Cirihu, naručen preko Beograda, jer je model koji su mladi fizičari razvili pokazivao da je tako najjednostavnije.
Poznanstvo sa Mihajlom mi je značajno uvećalo nematerijalno bogatstvo. Zbog interakcije sa njim, siguran sam i da svoj svakodnevni posao radim mnogo bolje. Da parafraziram jednog velikog trenera, briljantni studenti stvaraju dobre profesore.
Dragi Mihajlo, hvala ti na svemu što sam naučio od tebe. Čast mi je što sam te upoznao.
Tagovi
