Britanska agencija potvrdila da je vakcina kompanije AstraZeneka bezbedna: „Trebalo bi da se nastavi sa vakcinacijom…“

Britanska Regulatorna agencija za lekove i medicinska sredstva (MHRA) je saopštila – nakon što su određene zemlje suspendovale vakcinu kompanija AstraZeneka protiv koronavirusa zbog sumnje da cepivo navodno može da dovede do stvaranje krvnih ugrušaka – da su koristi vakcine u sprečavanju koronavirusa daleko veće od potencijalnih rizika.

MHRA takođe preporučuje građanima bi trebalo da odu i prime vakcinu protiv kovid-19 kada dobiju poziv.

Britansko regularno telo je nakon opsežnih i rigoroznih naučnih pregleda svih dostupnih podataka saopštilo da trenutne analize ne sugerišu da krvni ugrušci u venama (venska trombembolija) nastaju zbog AstraZenekine vakcine protiv koronavirusa.

Ovo saopštenje je usledilo nakon detaljnog pregleda prijavljenih slučajeva, kao i podataka iz bolničkih prijema i evidencije kod lekara opšte prakse. To je potvrdila vladina nezavisna savetodavna grupa, Komisija za humane lekove, čiji su stručnjaci takođe pregledali dostupne podatke.

Dalji detaljan pregled pet izveštaja o vrlo retkoj i specifičnoj vrsti krvnog ugruška u cerebralnim venama (tromboza vena sinusa) koji se javlja zajedno sa spuštenim trombocitima (trombocitopenija) je u toku.

Ovakvi slučajevi se javljaju kod jednog pacijenta na milion vakcinisanih u Velikoj Britaniji, a može se javiti i prirodno – nije utvrđena uzročno-posledična povezanost sa vakcinom.

Savet MHRA ostaje pri stavu da koristi od vakcina protivkovird-19 i dalje nadmašuju sve potencijalne rizike i da građani treba da dobiju svoju vakcinu kada za to dobiju poziv.

Izvršna direktorka MHRA dr Džun Rejn je istkla da to telo „stalno nadgleda bezbednost svih vakcina tokom upotrebe kako bi zaštitili građane i kako bi osigurali da koristi i dalje nadmašuju rizike“.

„Naš temeljni i pažljivi pregled, zajedno sa kritičkom procenom vodećih, nezavisnih naučnika, pokazuje da nema dokaza da se krvni ugrušci u venama javljaju više nego što bi se očekivalo u odsustvu vakcinacije, ni za jednu vakcinu“, rekla je dr Rejn.

„Dobili smo vrlo mali broj izveštaja o izuzetno retkom obliku krvnog ugruška u cerebralnim venama (tromboza vena sinusa ili CSVT) koji se javlja zajedno sa spuštenim trombocitima ubrzo nakon vakcinacije. Ova vrsta krvnog ugruška može se prirodno javiti kod ljudi koji nisu vakcinisani, kao i kod onih koji pate od koronavirusa“, dodaje ona.

Ona je navela da s obzirom na to da je „stopa pojavljivanja ovih slučajeva izuzetno retka među jednaest miliona vakcinisanih, a kako veza sa vakcinom nije dokazana, koristi vakcine u sprečavanju koronavirusa, odnosno, sprečavanja teških oblika bolesti i smrti, i dalje prevazilaze rizike mogućih neželjenih efekata“.

„Stoga bi trebalo da nastavite s vakcinacijom i ovom vakcinom kada dođete na red. Iako nastavljamo da istražujemo ove slučajeve, iz mera predostrožnosti, savetovali bismo svima koji imaju glavobolju koja traje duže od četiri dana nakon vakcinacije ili modricu izvan mesta vakcinacije nakon nekoliko dana, da potraže medicinsku pomoć“, rekla je dr Rejn.

„Međutim, imajte na umu da blagi simptomi slični gripu ostaju jedan od najčešćih neželjenih efekata bilo koje vakcine protiv koronavirsa, uključujući glavobolju, malaksalost i temperaturu. Obično se pojave u roku od nekoliko sati i završe se u roku od dan-dva i nisu nužni“, dodala je ona.

Predsedavajući Komisije za humane lekove dr Munir Pirmohamed je rekao kako je „nezavisna stručna radna grupa Komisije za humane lekove, zajedno sa vodećim hematolozima, sprovela rigoroznu analizu svih dostupnih podataka u vezi sa izveštajima o krvnim ugrušcima (tromboembolijski događaji) i navodne veze sa vakcinom kompanije AstraZeneka, te da je njihova analiza takođe otkrila da dostupni dokazi ne sugerišu da krvne ugruške uzrokuje AstraZenekina vakcina“.

„Pažljivo smo pregledali sve izveštaje o krvnim ugrušcima u veni (venska tromboembolija ili VTE) nakon vakcinacije. Nema dokaza ni da se VTE češće javlja kod ljudi koji su primili vakcinu nego kod ljudi koji nisu, ni za jednu vakcinu“, rekao je dr Pirmohamed.

„Međutim, nastavićemo pažljivo da nadgledamo izveštaje o pojavljivanju venske tromboze cerebralnog sinusa zajedno sa spuštenim trombocitima kako bismo razumeli da li postoji neka potencijalna povezanost. Ova vrsta krvnog ugruška se retko može prirodno javiti kod nevakcinisanih ljudi, kao i kod osoba koji su oboleli od koronavirusa. U Velikoj Britaniji nam je do sada prijavljeno pet potencijalnih slučajeva nakon jedanaest miliona vakcinisanih AstraZenekinom vakcinom“, dodao je on.

On je dodao da su dalje analize u toku kako bi se dalje razumela priroda ovih slučajeva i postoji li uzročna povezanost sa nekom od vakcina.

„S obzirom na to da je stop ovih slučajeva izuzetno retka, koristi vakcine AstraZeneka, sa najnovijim podacima koji ukazuju da vakcina u 80 odsto slučajeva smanjenje rizik od hospitalizacije i smrti kod obolelih od koronavirsua, daleko premašuju moguće rizike od vakcine u rizičnim grupama“, rekao je dr Pirmohamed.

Akcija koju su neke zemlje preduzele u vezi sa AstraZenekinom vakcinom zasnovana je uglavnom na izolovanim izveštajima o trombozi vena cerebralnog sinusa koja se javlja zajedno sa trombocitopenijom (sniženi trombociti) ubrzo nakon vakcinacije.

Ova vrsta tromboze takođe se može prirodno javiti u odsustvu vakcinacije, može se javiti i kod obolelih od koronavirusa i izuzetno je retka, a uzročna povezanost sa vakcinom nije utvrđena.

Stopa prijavljivanja ovakvih slučajeva u Nemačkoj je četiri slučaja na milion vakcinisanih. U Velikoj Britaniji je do sada zabeleženo pet mogućih slučajeva ovog oblika krvnog ugruška sa niskim nivoom trombocita nakon jedanaest miliona vakcinisanih ovim cepivom.