Brnabić: „Danas se više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage…“

 (Beta) – U Srbiji su u izgradnji sabraćajna infrastruktura vredna skoro četiri milijarde evra, a do kraja godine se planira početak radova na projektima ukupne vrednosti od dve milijarde evra, izjavila je danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

„Gradi se više od 330 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica“, rekla je ona na kraju ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma, prireeđenog u Beogradu.

Navela je da je u toku je izgradnja deonice autoputa Preljina-Požega, Moravskog koridora od Pojata do Preljine, deonice Kuzmin-Sremska Rača, Ruma-Šabac-Loznica, Novi Beograd-Surčin, Fruškogorskog koridora, obilaznice oko Beograda.

Ove godine planira ne je i početak radova na „Autoputu mira“ Niš-Merdare i autoputu Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, završava se brza pruga Beograd-Novi Sad, a u septembru počinju radovi na pruzi Novi Sad-Kelebija.

Brnabić je rekla da je ulaganje u infrastrukturu i rast građevinske industrije poguralo rast domaće privrede prvom kvartalu, što „obećava da ćemo značajno prevazići projektovanih šest odsto privrednog rasta u ovoj godini“.

Kao značajne privredne grane koje utiču na privredni rast Srbije pomenula je i poljoprivredu, usluge koje su postale najznačajniji deo domaće ekonomije, ocenila je ona.

Iako su sektori turizma, ugostiteljstva i saobraćaja teško pogođeni pandemijom, neki drugi – IKT, bankarstvo i stručne usluge, pokazali su se izuzetno otpornim, rekla je ona.

Navela je da je pre nekoliko dana stigla vest da je izvoz IKT usluga u martu porastao zaa čak 25 odsto u odnosu na mart prošle godine, što je nivo rasta kao pre krize.

Brnabić je podsetila da je zahvaljujući digitalizaciji –  uprkos sumnjama, uspela transformacija privrede od razvojnog modela baziranog na radno-intenzivnim investicijama, na ekonomiju zasnovanu na inovacijama, istraživanju, razvoju, znanju i kreativnosti.

Naglasila je da digitalizacija domaću privredu čini konkurentnijom, državu efikasnijom, a građanima život čini lakšim, što se videlo i kroz porganizovanje vakcinacije protiv korona virusa.

„Danas se više ne govori da je Srbija zemlja jeftine radne snage. Danas se u Srbiju dolazi i sa Srbijom sarađuje, zbog inžinjerske izvrsnosti, posvećenosti, znanja i kreativnosti naših ljudi, zbog izvanrednih uspeha koje naši razvojni timovi prave u međunarodnoj konkurenciji“, rekla je Brnabić.

Premijerka je rekla da je Srbija počela novu fazu transformacije privrede koja rast bazira na novim tehnologijama za održivi razvoj, pre svega na energetskoj transformaciji i zelenoj ekonomiji, i na digitalizaciji zdravstva i biomedicinskoj tehnologiji.

„Duboko verujem da su prilike pred nama višestruko veće i značajnije od onih koje smo do sada imali i da će zelena i biotehnološka transformacija po obimu biti mnogo veće od digitalne transformacije“ koja je u toku, navela je Brnabić.

Podsetila je da je uspostavljen pravni okvir energetske zelene tranzicije, 2020. godine Srbija je pripremila Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, kao prvi takav u regionu, koji daje smernice za razvoj moderne resursno i energetski efikasne cirkularne ekonomije i povezuje sve aktere koji učestvuju u procesu tranzicije, rekla je ona.

Najavila je da će zelena tranzicija početi izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zamenom energenata u toplanama u gradovima s najvećim zagađenjem vazduha, uklanjanjem divljih deponija i proširivanjem sanitarnih deponija.

„Druga ključna oblast i veliki izvor ekonomskog rasta u skoroj budućnosti, jeste spoj biologije i tehnologije čije rezultate već možemo da vidimo: od modernih RNA vakcina protiv kovid-19, preko novih lekova za najteže bolesti kao što je kancer, pa sve do novih tehnologija inženjerstva tkiva i neverovatnog napretka u oblasti genetike“, rekla je ona.

Podestila je da je, po Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o zdravlju u Četvrtoj industrijskoj revoluciji identifikuje tri velika trenda: digitalizacija zdravstva, brza evolucija nauke i medicine i neodrživ rast troškova u zdravstvu.

„Svetski ekonomski forum predviđa da će se od ove godine ukupna količina medicinskog znanja duplirati na svaka 73 dana, kao i da će globalno tržište biotehnologije porasti sa 448 milijardi dolara u 2019. na 833 milijardi u 2027“, rekla je Brnabić.

Predviđa se, kako je dodala, da će na globalnom nivou primena veštačke inteligencije na tržištu zdravstvenih usluga dostići vrednost od 31,3 milijardi dolara do 2025. godine.

„Ovo su ogromne prilike i za ekonomski razvoj Srbije i mi se za ovo pripremamo… Zbog toga ćemo tokom ove i sledeće godine grupisati naše najbolje kapacitete u takozvani ‘BIO4 Kampus’, koji će obuhvatiti oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta“, najavila je premijerka.

Na jednom mestu, u neposrednoj blizini Kampusa biće dva fakulteta: Farmaceutski i Biološki, i dva vrhunska naučna instituta: Institut za vakcine i serume „Torlak“ i Institut za molekularnu genetiku i genetičko inžinjerstvo, dok će u Kampusu biti i novoformirani Institut za veštačku inteligenciju.

„Izgradićemo i ekstenziju NTP Beograd za biotehnološke startape i pozvaćemo farmaceutske i biotehnološke kompanije iz celog sveta da unutar Kampusa otvore svoja istraživačko-razvojna odeljenja, a u neposrednoj blizini kampusa i proizvodne kapacitete“, rekla je ona.

Ukazala je da slični kampusi u Londonu, Lozani, Singapuru i drugde širom sveta, privlače milijarde dolara ulaganja, zbog čega veruje da će i kampus u Srbiji „biti nosilac velike transformacije koja neće obuhvatiti samo oblast zdravstva, već i hrane, poljoprivrede, energetike i mnoge druge“, a država će nastaviti s ulaganjem u mlade, njihov talenat i njihovo znanje.

„Ove godine, nastavljamo transformaciju našeg školstva uvođenjem osnova veštačke inteligencije već u osnovne škole, nastavljamo da uvodimo internet, računarsku opremu i digitalne udžbenike u sve škole u Srbiji i ovaj posao ćemo do septembra sledeće godine privesti kraju, kada će naše školstvo biti kompletno opremljeno da tehnologija postane prirodan, sastavni deo učenja“, rekla je Brnabić.