Broj obolelih bio bi 86 odsto niži, epidemije sa pijace je skrivana od javnosti, lekari nisu imali hrabrosti ili su hapšeni…: Izveštaj Reportera bez granica kaže da ne bi bilo pandemije da su kineski mediji slobodni

Broj obolelih od koronavirusa bio bi 86 odsto niži da su prve mere za suzbijanje zaraze bile primenjene početkom januara a ne tek dve nedelje kasnije. Epidemija sa pijace u Vuhanu je skrivana od javnosti, doktori ili nisu imali hrabrosti da svoje sumnje objave ili su zbog toga hapšeni, čak je vlast zabranila i objavljivanje genoma virusa, tvrde u upravo objavljenoj analizi Reporteri bez granica.

U upravo objavljenoj analizi, Reporteri bez granica, međunarodna organizacija koja se bavi, između ostalog, promovisanjem slobode govora, tvrde: da u Kini zaista postoji sloboda govora, a ne državna cenzura informacija, danas ne bismo imali pandemiju koronavirusa, prenosi „Cenzolovka“.

Pozivajući se na studiju Univerziteta u Sautemptonu, koja je objavljena 13. marta, Reporteri bez granica kažu kako bi broj obolelih od koronavirusa bio 86 odsto niži da su prve mere za suzbijanje zaraze umesto 20. januara bile primenjene dve nedelje ranije.

Da kineski zvaničnici nisu pokušali da zaustave informacije o pojavi zaraze, uključivši i cenzuru, mediji bi u toj zemlji bili u prilici da mnogo ranije obaveste stanovnike o epidemiji, čime bi smanjili broj obolelih i potencijalno zaustavili pandemiju.

Reporteri bez granica su analizirali korake koje su kineska država i mediji mogli da preduzmu pre proglašenja epidemije u januaru:

18. oktobar: Kineski mediji su mogli da objave drastične rezultate simulacije pandemije

Centar Džon Hopkins za bezbednost zdravlja, jedna od vodećih ustanova za pitanja javnog zdravlja u Americi, skupa sa Svetskim ekonomskim forumom i Fondacijom Bila i Melinde Gejts, sproveo je simulaciju svetske zaraze 18. oktobra 2019.

Zaključci ove simulacije bili su alarmantni – pokazali su da bi prva sledeća pandemija za 18 meseci mogla odneti 65 miliona života.

Da internet u Kini nije izolovan sofisticiranim sistemom elektronske kontrole i da mediji u Kini nisu primorani da se povinuju naredbama Komunističke partije, javnost i predstavnici vlasti bili bi, bez sumnje, zainteresovani za ovu simulaciju koja je bila veoma slična epidemiji SARS-a kojom se 2003. godine zarazilo 8.000 ljudi i umrlo njih više od 800, i to uglavnom u Kini, smatraju Reporteri bez granica.

20. decembar: Nadležni u Vuhanu su imali priliku da se obrate novinarima

Mesec dana nakon prvog dokumentovanog slučaja, u Vuhanu je već bilo 60 ljudi sa simptomima zapaljenja pluća sličnog kao kod epidemije SARS-a. Nekoliko tih bolesnika prethodno je bilo na ribljoj pijaci. Nadležni ipak nisu našli za shodno da o tome obaveste građane.

Da predstavnici vlasti u Vuhanu nisu sakrili od medija postojanje epidemije povezane sa veoma popularnom pijacom u tom mestu, ljudi bi prestali da tamo idu mnogo pre nego što su je vlasti zatvorile 1. januara 2020, tvrde Reporteri bez granica.

25. decembar: Doktor Lu Ksijaohong je svoje strahove mogao da podeli sa medijima

Direktor gastroenterologije u Bolnici broj 5 u Vuhanu Lu Ksijaohong bio je već 25. decembra obavešten o većem broju slučajeva infekcija bolničkog osoblja i u prvoj nedelji januara je izneo pretpostavku da se ova zaraza prenosi međuljudskim kontaktima.

Kada se u Kini medijski izvori ne bi surovo kažnjavali, uključujući i kazne zatvorom, doktor Lu Ksijaohong bi mogao da preuzme odgovornost i iznese svoje sumnje medijima. Na taj način bi se izvršio pritisak na predstavnike vlasti da preduzmu akciju, što se dogodilo tek tri nedelje kasnije.

30. decembar: Upozorenja uzbunjivača su mogla biti objavljena u medijima

Direktor hitne pomoći u Centralnoj bolnici u Vuhanu Ai Fen je sa grupom doktora poslao informaciju da se suočava sa „koronavirusom koji je nalik na SARS“. Osmoro doktora, uključujući Li Venlijanga, koji je kasnije preminuo od ove bolesti, potom je bilo uhapšeno zbog širenja „lažnih glasina“. Da su mediji i društvene mreže mogli slobodno da prenesu informacije ovih uzbunjivača, javnost bi shvatila razmere opasnosti i zahtevala bi od nadležnih da zaustave širenje virusa.

31. decembar: Društvene mreže su mogle da se oslone na zvanični dopis iz Kine

Kina je 31. decembra 2019. zvanično obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju o postojanju epidemije, istovremeno na najvećoj kineskoj društvenoj platformi WeChat cenzurišući veliki broj ključnih reči koje su se na tu epidemiju odnosile. Da nije bilo cenzure, društvena mreža WeChat, koja ima ogroman broj korisnika, mogla je da posluži kao platforma na kojoj bi novinari objavili izveštaje i savete o tome kako se zaštititi od epidemije.

5. januar: Naučna javnost je mogla ranije da podeli genom koronavirusa

Tim Centra za javno zdravlje u Šangaju, koji predvodi profesor Zang Jongzen, 5. januara je uspeo da izdvoji sekvence genoma koronavirusa, ali kineske vlasti nisu želele da objave tu vest.

Na dan kada je Kina potvrdila prvi smrtni slučaj od koronavirusa, 11. januara, neko iz istraživačkog tima je objavio informaciju na open source platformi, što je dovelo do zatvaranja laboratorije po kratkom postupku. Da su kineske vlasti bile otvorene, one bi ovu informaciju momentalno objavile i tako obezbedile dragoceno vreme ljudima koji širom sveta rade na pronalaženju vakcine.

13. januar: Međunarodna zajednica bi pretpostavila da pandemija dolazi

Prvi slučaj infekcije koronavirusom van Kine zabeležen je na Tajlandu. Prenosilac je bio turista iz Vuhana. Da su svetski mediji imali potpuni uvid u informacije koje su skrivali kineski zvaničnici, uključujući veličinu epidemije pre 13. januara, velika je verovatnoća da bi ranije shvatili buduće razmere epidemije, potencijalno smanjujući rizik od njenog prenošenja izvan Kine i – prerastanja u pandemiju.