U Meksiku se izbori održavaju 6. juna. Zemlju je zapljusnuo talas nasilja. 88 političarki i političara su već ubijeni. U Meksiku je posebno opasna kandidatura za gradonačelnika, Dojče vele.
„Danas je poseban dan”, kaže Alma Baragan uzbuđeno u kameru. Tim videom ona kao kandidatkinja za gradonačelnicu Moroleona, grada u centralnom Meksiku, poziva svoje pristalice na predizborni skup. To je bio njen poslednji video u životu.
Nešto kasnije ova šezdesetjednogodišnja politučarka ležala je na odru – ustrelili su je sa više metaka.
U meksiku će se 6. juna održati parlamentarni, regionalni i lokalni izbori. Beragan je pripadala građanskom pokretu levog centra.
Ona je, prema podacima konsultantske firme Etelekt, osamdeset i osmi kandidat koji je ubijen u predizbornoj kampanji.
O tome je juče izvestio i CNN, navodeći da se radi da taj broj datira od septembra 2020. godine, a pozivajući se na podatke iste konsultantske kuće.
Zakazala je bezbednosna strategija
Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador je u sredu (27.5.) na konferenciji za medije izrazio žaljenje zbog njene smrti i za ubistvo optužio organizovani kriminal. Analitičari kažu da mafija postavlja svoje kandidate, a druge kandidate ubija, i da to nije ništa novo u Meksiku.
„Ali ovim se pokazuje da ni ova vlada nije stavila nasilje pod kontrolu”, kaže Alehandro Hope u razgovoru za DW. Univerzitetski profesor i politički savetnik Ruben Agilar dolazi do sličnih zaključaka: „Nasilje protiv kandidata je poraslo isto kao i nasilje u celoj zemlji. Sa 85000 žrtava u protekle tri godine dostiglo je novi vrhunac. To pokazuje da je strategija bezbednosti zakazala”.
Baragan nije bila favorit na izborima, ali je na osnovu svog svežeg i nekonvencionalnog načina u poslednjih nekoliko nedjelja bila sve popularnija. Koliko je poznato nije dobijala pretnje, ali njen grad se nalazi u saveznoj državi Gvanahuato, oko koje se posebno bore mafijaški klanovi.
Gradonačelnici na nišanu mafije
Njeno ubistvo usred dana za vreme jednog predizbornog skupa jedno je od mnogih u spirali političkog nasilja. Istog dana je u Akapulku kandidat za gradonačelnika Alberto Alonso u svojem automobilu preživeo pokušaj atentata vatrenim oružjem. U Helisku je kandidat za gradonačelnika Pedro Kumamoto dobio odsečenu svinjsku glavu kao pretnju.
Ekspert za bezbednost Hope kaže da kandidati za mesto gradonačelnika češće bivaju mete mafije, jer su višestruko znalajni za organizovani kriminal:„Prvo, kontrola lokalne policije je od strateškog značaja. Potom su gradonačelnici izvor informacija o ekonomskoj situaciji stanovnika, što je važno za “reketiranje”. Naposletku, radi se o iznuđivanju novca ucenom opštine ili o dobijanju poslova na tenderima”.
Demokratija u opasnosti?
Prema statistikama u toku je najkrvavija predizborna kampanja od godine 2000. Brutalnija kampanja desila se samo 2018. kada je sadašnji predsednik Andres Manuel Lopez Obrador sa svojim pokretom Morena došao na vlast u Meksiko Sitiju. Eksperti upozoravaju u svojim izveštajima da nasilje predstavlja atentat na demokratiju i da kompromituje integritet, nezavisnost i autonomiju budućih autoriteta.
Hope, koji je od 2008. do 2011. radio za meksičku Službu ustavne zaštite i bezbednosti (CISEN) vidi to drukčije: „Ogromna većina okruga su mirni, nasilje je fokusirano i često ga ne proizvodi organizovani kriminal već politički protivnici ili mu je koren u društvenim konfliktima”.
I politički savetnik Agilar ne vidi opasnost za demokratiju u celini: „Biraju se kandidati na 22 000 položaja, 88 mrtvih je relativno mali procent, ali je uprkos tome to tragedija za meksičku demokratiju”. I on smatra da pored mafije nasilju pribegavaju i politički protivnici ili čak grupe iz iste partije koji neke kandidate doživljavaju kao ugrožavanje njihovih privilegija.
Problem prepoznat, ali ne i rešen
Hope smatra da je sadašnja vlada prepoznala problem ali nije našla efikasnu strategiju za njegovo rešavanje: „Mehanizmi zaštite na koje se mogu osloniti političari – slično je sa ugroženim novinarima ili aktivistima koji se bore za ljudska prava – jesu reaktivni ali ne i preventivni”, kaže ovaj stručnjak i dodaje da su ubistva samo vrh ledenog brega. Manje vidljiva je mafijaška metoda finansiranja predizborne kampanje:
„Izborne komisije su razvile kontrolne mehanizme. Ali oni prema mom mišljenju nisu dovoljni. Predizborne kampanje su i dalje preplavljene okeanom ilegalnog novca”.
Agilar smatra da je bezbednosna strategija vlade promašena: „Nekažnjivost kod ubistava je 98 odsto. Dakle, svaki ubica može da računa s tim da ga neće izvesti pred sud”. Jedan razlog za to stanje jeste nesposobnost policijskog i pravosudnog aparata, ali nedostaje i politička volja.
I strani posmatrači su mogli da se uvere koliko je ova tema zanemarena. Žan-Pjer Kingsli, bivši predsednik kanadske izborne komisije je posle posete Meksiku izrazio zabrinutost zbog kupovine glasova i kandidata, zbog napetosti između vlade i izborne komisije kao i zbog faktičke vladavine kartela u nekim oblastima. Severnoamerička delegacija je razgovarala sa brojnim institucijama i partijama, ali nju nisu primili ni vladajuća partija ni ministar spoljnih poslova. Slučajnost?
Loši momci u vladajućoj partiji
Vladajuća partija u tom pogledu svakako nije uzorna: 2015. je brat aktuelnog predsednika države Pio Lopez Obrador snimljen kako prima koverte sa gotovinom – verovatno za finansiranje predizborne kampanje. Ali istraga do sada nije dala rezultate. Kandidati vladajuće partije, Pokreta nacionalne obnove (MORENA) su na poternici Sjedinjenih Američkih Država.
Među njima je i Rohelio Portiljo Haramiljo, kandidat za gradonačelnika Uetama u saveznoj državi Mičoakan, kojeg traži američka služba za suzbijanje trgovine narkoticima DEA. Evelyn Salgado je kandidatkinja za mesto guvernera u Gereru. Njen svekar je uhapšen pod optužbom da učestvuje u organizovanom kriminalu. Istraga se vodi i protiv njenog muža i oca, za sada bez rezultata.