Petnaest žena ubijeno je u Srbiji u prethodne 34 nedelje. Prethodne nedelje – jedna. Svih petnaest usmrtili su muškarci, jer su žene. Petnaest prekinutih života (za koje se zna) zbog čiste mizoginije.
Žrtve femicida, nažalost, neretko su nakon smrti osuđene na dve sudbine: postaju deo surove i crne statistike ili njihove priče završe na naslovnim stranama novina uz iscrpan opis zločina, detalje iz njihovog privatnih života, često uz fotografiju. Obavezni su naslovi sa „ovo je žena koju je muž brutalno ubio“ i epiteti „gnusno, monstruozno, stravično, jezivo“. Uz to se „lepo“ nadovezuju i priče o tome „kakva je bila ona, a kakav on, iz kakve porodice, šta kažu komšije“.
U slučaju koji se nedavno dogodio u Švajcarskoj, u kom je ubijena žena srpskog porekla, mediji su se utrkivali ko će prvi objaviti više detalja. Kopali su po životu žene i osumnjičenog za njeno ubistvo, objavljivali detalje o njenoj smrti, a u toj trci za senzacionalizmom zaboravilo se na dostojanstvo žrtve, njene porodice i na posledice takvog izveštavanja. Dodatno su je viktimizovali dok su opravdavali i romantizovali nasilje, provlačeći priču kroz stalni narativ o tragičnim sudbinama. A kao nijedan do sada, ni ovaj femicid nije izolovan slučaj, već dublji, sistemski problem.
U atmosferi u kojoj je prividno stvorena slika jednakosti, a u kojoj se, prema podacima UNODC-a, godišnje dogodi oko 87.000 femicida, za izveštavanje koje svesno ignoriše etiku i dostojanstvo žrtava nema mesta.
„Kada mediji izveštavaju senzacionalistički i sve oboje nekim brutalnim horor-triler rečnikom, to između ostalog čini da mi nesvesno takve događaje smeštamo u neki filmski kontekst, van realnih okvira, i formiramo mišljenje da se to ne dešava u našem okruženju, da je počinilac neki ’psihopata’, nikako čovek iz npr. našeg komšiluka, ili da je ipak žena na neki način sve izazvala, jer se, eto, njoj ne bi nasilje desilo tek tako. Kada iznova i iznova čitamo o detaljima zločina, mi moramo na neki način sebi da objasnimo kako je moguće da se tako nešto uopšte dogodilo i otuda senzacionalističko izveštavanje otvara prostor za dezinformacije i produbljivanje rodnih stereotipa“, objašnjava novinarka i članica grupe „Novinarke protiv nasilja“ Tamara Srijemac, dodajući da takvo izveštavanje nikako ne objašnjava fenomen rodno zasnovanog nasilja, o kojem javnost i dalje vrlo malo zna.
Takav narativ širi strah, uznemiruje i samim tim retraumatizuje sve žene koje žive ili su živele u situaciji nasilja, obeshrabruje ih da potraže pomoć i prijave nasilje, a isto tako podstiče neke druge nasilnike da učine nešto slično, dodaje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 663
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON
HT 10
Tagovi
