Pre godinu dana oslobođeno je mestašce Buča kod Kijeva. Nakon toga čitav svet ostao je zapanjen zločinima koje su počinili Rusi, piše DW. Da li se u međuvremenu zna ko su počinioci?
Valentinu Sen su Rusi ubili u dvorištu njene kuće. Šest dana je tamo ležalo mrtvo telo te 69-godišnje penzionerke dok 31. marta prošle godine kijevsko predgrađe Buču nije oslobodila ukrajinska vojska.
Njena ćerka Tetjana ostala je s majkom u prvim nedeljama ruske okupacije, a samo dan pre zločina uspela je da pobegne u Kijev. Valentina nije htela da napusti kuću. „Šta sam im ja skrivila? Ništa mi se neće dogoditi“, rekla je.
„Moja majka je iskrvarila“
Komšije su videle šta se dogodilo Valentini: izašla je po vodu u Sklosavodsku ulicu, a baš tamo su tada bili ruski vojnici. Posle toga, istog dana, došli su u njeno dvorište i jednostavno počeli da pucaju na nju.
„Svakog dana su ubijali barem dvoje ljudi u njihovim dvorištima“, kaže Tetjana. „Moja mama je upravo telefonirala kad je videla Ruse i čula pucnjavu. Odmah je počela da beži i uspela je da uđe u kuću, ali metak je prošao kroz vrata i probio joj je jetru. Moja majka je iskrvarila.“
Sve su joj to ispričale komšije koje su to videle. Ali, ni godinu dana nakon ubistva majke Tetjanu još uvek nisu saslušali istražni organi. Njena porodica uopšte ne zna da li je pokrenut krivični postupak. Samo je jednom, i to još u aprilu 2022, saslušan Tetjanin sin. On je i pronašao svoju mrtvu baku, nakon što su u Buču došli ukrajinski vojnici. Svojim rukama ju je sahranio na lokalnom groblju.
Streljan u šumi
Slično je prošle godine doživeo i Serhij Jaremič iz Buče. Njegovog oca Oleksandra su Rusi ubili samo par dana pre oslobođenja, 25. marta. Delio je hranu sugrađanima nedaleko od kontrolnog punkta ruske vojske. Osam njegovih prijatelja su početkom tog meseca jednostavno bili streljani u Jablunskoj ulici. Oleksandr je poginuo dve nedelje kasnije, nakon pretresa njegove kuće.
Ruski vojnici su kod njegovog oca našli mobilni telefon, kaže Serhij. Neposredno pre toga su se njih dvojica i čuli preko tog telefona. Nakon pretresa, Rusi su odveli njegovog oca u šumu i tamo su ga ubili.
U tom slučaju pokrenut je krivični postupak zbog ubistva. Serhij je godinu dana pokušavao da sazna nešto o istrazi, ali uzalud. Najpre je obavljena ekshumacija i prikupljen dokazni materijal, ali nakon par meseci slučaj je preuzeo novi istražitelj, kaže Serhij. Njega su saslušali tek nedavno.
„Sve ide polako, ali ipak ima napretka. Rekli su mi šta su uradili i šta još nameravaju da urade. To je dugotrajan postupak i ne verujem da će biti zaključen ni za godinu dana“, kaže sin ubijenog Oleksandra. Ali veruje da će pravda biti zadovoljena i da će biti utvrđeno ko su krivci.
Mnoštvo zločina i veoma pažljiva istraga
Državno tužilaštvo Ukrajine bavi se s gotovo 11.000 slučajeva mogućih ratnih zločina koje su počinile ruske jedinice. I to je brojka samo za region Kijeva. Od toga je oko 700 zločina počinjeno u Buči. Ukupno je pokrenuto više od 7.000 krivičnih postupaka, pred sud je pozvano 118 osumnjičenih i 50 drugih osoba. Međutim, sve se to po pravilu događa u odsustvu osumnjičenih. Do sada su četiri osobe i osuđene pred ukrajinskim sudom.
Iz tužilaštva se može čuti da se praktično u svim slučajevima vodi istraga, ali da zbog toliko velikog broja zločina, svi imaju pune ruke posla: i tužilaštvo i policija i državna služba bezbednosti SBU. Redovno im i pomaže stanovništvo, onda kad neko područje bude oslobođeno. U svakom slučaju, već raspolažu s velikim brojem dokaza i informacija o počinjenim zločinima.
Istraga traje dugo, jer se ukrajinsko tužilaštvo trudi da to nipošto ne bude samo suđenje jedne strane u ratnom sukobu. Žele da dokazi budu dovoljni pred svakim sudom u svetu. Veoma je teško utvrditi tačan identitet počinilaca, a hapšenja su trenutno praktično nemoguća.
„Glavni cilj ove faze istrage jeste da se prikupe izjave svedoka i sakupe celoviti dokaze o okolnostima zločina. Često nam uspeva da mnogo toga saznamo prilikom saslušanja zarobljenih ruskih vojnika i da tako utvrdimo identitet pojedinih ratnih zločinaca“, kaže Oleh Tkalenko, zamenik glavnog državnog tužioca u regionu Kijeva.
Prilikom saslušanja zarobljenika po pravilu ne treba mnogo da se ispituje: ima dosta počinilaca koji su se pred drugim vojnicima hvalili svojim zverstvima, ubistvima civila i zlostavljanjima svake vrste.
Ako izađu iz Rusije…
Uprkos dugotrajnoj i detaljnoj istrazi, Tkalenko veruje da će već ove godine biti suđeno mnogim optuženima za ratne zločine. „Nakon presude suda, za tom osobom će biti raspisana međunarodna poternica. Ukrajina ima čitav niz međunarodnih sporazuma o izručenju takvih zločinaca. Nadamo se da će neki od njih biti uhapšeni bar u inostranstvu i da će biti izručeni Ukrajini kako bi počeli da izdržavaju kaznu još dok rat traje. A nakon naše pobede, pronaći ćemo i sve ostale.“
Iako se može razumeti optimizam ukrajinskog tužioca, to sigurno neće biti ni brzo, ni jednostavno, pogotovo kada je u pitanju komandna odgovornost. No, Ukrajina nije usamljena u krivičnom progonu zločinaca: u dvadesetak država takođe je moguće povesti postupak za zločine počinjene u inostranstvu, tako da se presude očekuju i na sudovima u tim zemljama.
A tu je i Međunarodni krivični sud u Hagu koji je nedavno izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i ruske komesarke za prava deteta i maloletne Marije Ljvove-Belove. Oni su optuženi za sistematsku otmicu ukrajinske dece i njihovo odvođenje u Rusiju.
Tagovi
